Милорад Марјановић
Милорад Марјановић | |
|---|---|
| Датум рођења | 20. новембар 1910. |
| Место рођења | Пожаревац, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 13. новембар 1991. (80 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
Милорад Марјановић (Пожаревац, 20. новембар 1910. — Београд, 13. новембар 1991), познат као Миле, био је један од пионира џеза у Србији у периоду између два Светска рата, као члан или вођа првих београдских оркестара ове врсте музике.[1] Главни инструмент му је била виолина. После Другог светског рата се бавио претежно акустиком, и то посебно електроакустиком и архитектонском акустиком.
Рад као музичар[уреди | уреди извор]
Отац Милорада, Богосав Марјановић, је погинуо као мајор Војске Краљевине Србије 1913. године у Другом балканском рату.[2] Милорад Марјановић је почео да учи виолину у родном Пожаревцу, али се ипак одлучио за студије технике у немачком граду Карлсруеу .[3]
Студије је наставио у Београду, где је постао члан састава Џоли бојс већ основаног 1929. године.[4] Са овим ансамблом је био на турнејама по Румунији, Бугарској и Турској. После тога прелази у ансамбл САЏО (Студентски академски џез оркестар). Касније за потребе радија сам оснива и води мањи састав Мелоди бојс.[5] Поред виолине, Миле је повремено у џез или плесним саставима свирао и бас и бубњеве. Пре Другог светског рата је једно време био члан и Београдске филхармоније.
Послератна каријера[уреди | уреди извор]
Милорад Марјановић је дипломирао 1948. године на Електротехничком одсеку Техничког факултета, данас Електротехнички факултет Универзитета у Београду. Цео радни век провео је као инжењер у Радио Београду, касније Радио-телевизији Београд.[6] Свирао је само повремено, углавном на пригодним свечаностима. У Радио Београду се бавио претежно пројектовањем тонских студија и студијским снимањем звука.[7] Упоредно је једно време предавао предмет акустика на Електротехничкој школи Никола Тесла у Београду. Као просторни акустичар, Миле је сарађивао на послератном реновирању концертне дворане Коларчевог народног универзитета. Такође је пројектовао акустичне особине дворане Београдске филхармоније пре њеног реновирања 2003. године. Објавио је рад о озвучењу у историјским музејима.[8]
Види још[уреди | уреди извор]
Ансамбл Џоли бојс се помиње у:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Mihailo Blam – Jazz u Srbiji: 1927-1944 (izdavač: Aleksandar Mihajlović) | Jazzin.rs
- ^ http://www.danas.rs/dodaci/branicevo/vremeplov_braniceva.59.html?news_id=193517 Надгробни споменик Богосава и Милорада је на гробљу у Пожаревцу.
- ^ Leksikon YU mitologije Tri džez pionira - Leksikon YU mitologije
- ^ Počeci džeza u Jugoslaviji |
- ^ Jazzforschung: Jazz research - Google Books
- ^ https://books.google.ca/books?id=nEs8AAAAIAAJ&q=%22milorad+marjanovic%22&dq=%22milorad+marjanovic%22&hl=en&sa=X&ei=A1VXVaXaHoWlyASQloGQBQ&ved=0CC4Q6AEwAzgK и други годишњаци
- ^ Zvuk - Google Books
- ^ http://imus.org.rs/wp-content/uploads/2016/09/z-363.pdf
Литература[уреди | уреди извор]
- “Jazz - Ilustrirana enciklopedija” (превод са енглеског), додатак “Yu-Jazz” (написао Младен Мазур), Младост, Загреб, 1980, стр. 240
- Михаило Блам, “Џез у Србији 1927.-1944.”, Стубови културе, Београд, 2011, стр. 25-34