Милосав Стиковић

С Википедије, слободне енциклопедије
милосав стиковић
Милосав Стиковић
Лични подаци
Датум рођења(1914-05-23)23. мај 1914.(109 год.)
Место рођењаТоци, код Пријепоља, Краљевина Србија
Датум смртијун 1943. (29 год.)
Место смртиблизина Тјентишта, НД Хрватска
Професијастудент
Деловање
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од27. новембра 1953.

Милосав Стиковић (Точа, код Пријепоља, 23. мај 1914 — близина Тјентишта, јун 1943) био јр учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 23. маја 1914. године у селу Тоци, код Пријепоља. Завршио је основну школу, а потом и гимназију. Као студент на Београдском универзитету, прикључио се револуционарном студентском покрету. Због своје активности, био је под присмотром београдске полиције, која га је често прогањала и неколико пута затварала.

Године 1941, Стиковић је био један од организатора устанка у Санџаку. Исте године примљен је за члана Комунистичке партије Југославије. Постао је командир прве партизанске чете у милешевском срезу.

Јачањем партизанских снага, непријатељ је почео жешће да напада партизане, тако да су били принуђени да напуштају Србију и прелазе у Босну. На окупираној територији Санџака остале су мање партизанске јединице. С њима је остао и Стиковић, као позадински партијско-политички радник. Организовао је и окупљао симпатизере око Народноослободилачког покрета.

Окупатори и домаћи сарадници су му, у знак одмазде, побили готово целу породицу. У борби су му погинула и два брата.

Са својом јединицом учествовао је у борбама током Пете непријатељске офанзиве 1943. године. При повратку са Сутјеске, сукобио се са четницима. Борио се док је имао муниције, а након тога је последњим метком себи одузео живот како не би жив пао непријатељу у руке.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Основна школа у Пријепољу носи његово име.

Литература[уреди | уреди извор]