Милојко Узелац

С Википедије, слободне енциклопедије
Милојко Узелац
Потпуковник Милојко Узелац
Лични подаци
НадимакТарас
Датум рођења(1896-00-00)1896.
Место рођењаЗрмања, Аустроугарска
Датум смрти(1946-08-11)11. август 1946.
Место смртиСремска Митровица, ФНРЈ
Војна каријера
Служба1941—1945.
Војска Југословенска војска у отаџбини
ЈединицаВрховна команда ЈВуО
Учешће у ратовимаДруги светски рат

Милојко Узелац звани Тарас (Зрмања, 1896 — Сремска Митровица, 11. август 1946) био је српски и југословенски жандармеријски официр. За време Другог светског рата је био командант Команде стана Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини.

Биографија[уреди | уреди извор]

Потпуковник Милојко Узелац током рата

Учествовао је у Првом светском рату као пешадијски потпоручник Добровољачке дивизије у борбама на Добруџи 1916. године. Одликован је Златном медаљом за храброст у три наврата. Након рата је учествовао у сукобима са качацима и црногорским комитима.

Априлски рат 1941. године га је затекао у чину жандармеријског капетана. Дана 17. априла 1941. године, успео је да се са групом жандарма сусретне и придружи пуковнику Драгољубу Михаиловићу. Капетан Узелац је тако припадао и првој групи која је са Михаиловићем у мају стигла на Равну гору, где је основана Команда четничких одреда Југословенске војске.

Узелац је рат провео уз Врховну команду Југословенске војске у Отаџбини, а значајан део је био командант Команде снага Врховне команде.

Обавештајно одељење Врховне команде ЈВуО: потпуковник Милан Ненчић, непознати, мајор Милан Пилетић (стоји), капетан Узелац, капетан др Немања Вурдеља, капетан Михаило Губеринић (Прањани, 31. август 1944)

Партизани су га заробили средином 1945. године негде на Дрини. Осуђен је на смрт 11. августа 1945. године, а онда му је 11. октобра казна преиначена у затворску.

Умро је 11. августа 1946. године на издржавању казне у Сремској Митровици.

Занимљивост[уреди | уреди извор]

У телевизијској серији Равна Гора и филму За краља и отаџбину, лик Милојка Узелца Тараса је тумачио глумац Милорад Мандић.[1]

Одликовања[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Junaci Ravne gore zverski ubijani, streljani, davljeni i mučeni”. Telegraf. 16. 01. 2014.