Миодраг Крстић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Крстић
Лични подаци
Датум рођења(1959-01-10)10. јануар 1959.
Место рођењаНиш, ФНРЈ
Датум смрти12. јун 2014.(2014-06-12) (55 год.)
Место смртиНиш, Србија
Уметнички рад
Најважнија дела
Били луталица (Billy Wanderer); Hyatt Hearp; Банда црвена

Миодраг Крстић (Ниш, 10. јануар 1959 — Ниш, 12. јун 2014)[1] био је српски писац, стрипски сценариста и цртач, карикатуриста и публициста.[2]

Биографија[уреди | уреди извор]

Као сценариста и цртач присутан је од прве половине осамдесетих, најпре у издањима „Дечјих новина“. Као комплетан стваралац објављивао је кратке стрипове у листовима Графит (Ниш), Мале новине (Сарајево), Макстрип (Скопље) итд. Комплетну епизоду „Хајат Херп“ од 44 табле објавио му је Бисер стрип (1988).

Писао је сценарије и за нишког цртача Владимира Крстића, од којих је најпознатији серијал „Billy Wanderer“ (YU стрип магазин, 1984-1985).[3]

Након поновног успостављања демократије, почетком деведесетих, потпуно се посветио сатиричном политичком стрипу и карикатури.[4] Поред излета у Јеж, Вождовачке новине или Нашу крмачу, и друге листове, између 1991. и 2006. када је часопис престао да излази, био је стални карикатуриста и стрипски коментатор Српске речи. Након гашења овог магазина више није објављивао.[5]

Као и огромна већина домаћих стрипара и карикатуриста, и он је зараду од које се може живети морао потражити изван професије, радећи у Комуналцу, Јужној Морави и Наисусу.[6]

Бавио се и публицистиком и прозом. Објавио је 2009. године први том историографске књиге Банда црвена. За ову замишљену трилогију урадио је и илустрације у реалистичком маниру, блиском његовој мање познатој, раној цртачкој фази.[7] Његов роман „Бесни“ о српском међуратном периоду предат је издавачима на оцену у пролеће 2014. године.

Миодраг Крстић - Профке преминуо је након дуге и тешке болести 12. јуна 2014, а сахрањен је 14. јуна на Новом гробљу у Нишу.

Критичка рецепција[уреди | уреди извор]

Hyatt Hearp[уреди | уреди извор]

  • „Смех у његовом случају постаје тријумф свесне и веселе слободе, јер весела спонтаност смешног чини гипким карактер и нашу интелигенцију.“ — Бранислав Милтојевић, Антологија нишког стрипа, 2004.
  • „На сценаристичком плану Миодраг Крстић блиста и може и самом Гошинију мирне душе да држи мегдан: хумор врца не са сваке стране, већ буквално са сваког кадра. (...) Крстићеви дијалози прича су за себе – интелигентни, реалистични а урнебесни, што је у гротесци врхунски комплимент.“ — Марко Стојановић, Јужњачка утеха, 2008.

Billy Wanderer[уреди | уреди извор]

  • „Billy Wanderer опасно је уздрмао класичну етичку схему вестерна у стрипу, па се и његов трапав, гротескни лик поима као оригинални прилог двојице Нишлија процесу не само демитизације, већ и надолазеће тоталне атрофије жанра.“ — Бранислав Милтојевић, Антологија нишког стрипа, 2004.
  • „Традиционална склоност југословенског стрипа ка жанру вестерна, у Билију Луталици се, потпуно неочекивано, пројавила у облику неке врсте зацрњеног, масног, знојавог али врло људског „антивестерна“. (...) Данас видимо да је Били Луталица један од најбољих домаћих вестерна икада, драгуљ свога жанра.“ — Зоран Стефановић, у: Тамбурић-Зупан-Стефановић, Стрипови које смо волели, 2011.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Преминуо Миодраг Крстић, сарадник Српске речи“[мртва веза], Српски покрет обнове, 16. јун 2014.
  2. ^ „Слово о једином Профкету - In memoriam: Миодраг Крстић (1959–2014)“, Удружење стрипских уметника Србије, 14. јун 2014.
  3. ^ „Слободан Ивков: 60 година стрипа у Србији - Аутори главног тока (Стрипови и стрипари после Другог, а пре Трећег светског рата)”. 
  4. ^ Миодраг Крстић - Српске униформе). 
  5. ^ Избор стрипова и ствараоца са простора бивше Југославије у XX веку) аутори: Ж. Тамбурић, З. Зупан, З. Стефановић предговор: Пол Гравет, 2011.„Стрипови које смо волели)”. 
  6. ^ Antologija niškog stripa Branislav Miltojević Biblioteka Antologije / [Prosveta, Niš] Prosveta. 2004. ISBN 86-7455-626-4., 9788674556269). 
  7. ^ „Миодраг Крстић: Банда Црвена)”. Архивирано из оригинала 23. 05. 2013. г. Приступљено 05. 06. 2012. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Миодраг_Крстић&oldid=27773210”