Пређи на садржај

Миодраг Радовић (професор)

С Википедије, слободне енциклопедије
Миодраг Радовић
Датум рођења(1945-03-30)30. март 1945.
Место рођењаКамењачаДФ Југославија
Датум смрти26. јул 2018.(2018-07-26) (73 год.)
Место смртиНови СадРепублика Србија
Потпис

Миодраг Радовић (професор) (Камењача, 1945 – Нови Сад, 2018) био је компаратиста, професор књижевности, преводилац са француског, немачког и енглеског језика. Реализатор је идеје о оснивању Катедре за компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Миодраг Радовић рођен је 1945. године у Камењачи. Осмогодишњу школу завршио је у Трстенику, а гимназију у Крушевцу. На Филолошком факултету у Београду дипломирао је Општу књижевност са теоријом 1968. Магистрирао је са темом „Функција снова у роману Злочин и казна Ф. М. Достојевскога” (1976), а докторирао на теми „Поетика Лазе Костића и њени извори у западноевропским књижевностима” (1980) на београдском Универзитету.

Као стипендиста француске владе завршио је постдипломске студије у Европском универзитетском центру у Нансију (1969–1970). Био је стипендиста Хумболтове фондације у два маха: у Минхену и на Универзитету Хајделберг у Немачкој.

Као библиотекар радио је у Библиотеци Матице српске (1970–1972).

У својству лектора, предавача и професора био је наставник на универзитетима у Лиону, Рену, Бања Луци, Никшићу, Новом Саду и Франкфурту на Мајни (Гете Универзитет). Реализатор је идеје о оснивању Катедре за компаративну књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду.

Његова књига Пчелојављење, која разматра симболику пчеле у књижевности, објављена је 2017.године, а афинитете за свет пчела, њихову магију и њихове тајне понео је из породице у којој је пчеларио на традиционални начин деда Станислав Радовић.

Преминуо је 26. јула 2018. у Новом Саду, на својој тераси, окружен цвећем, лимуном који је гајио и пчелама радилицама.

Серије и фестивали:[уреди | уреди извор]

Миодраг Радовић је аутор серије Великани науке у лимбу заборава, циклуса предавања из 2015. године који је, у оквиру обележавања 25 година постојања, Фондација Лаза Костић покренула са Коларчевом задужбином. Са циљем чувања континуитета научне традиције у Србији, циклус обрађује стваралаштво Зорана Константиновића, Мирона Флашара, Анице Савић-Ребац, Војислава Ђурића, Мирослава Пантића, Новице Петковића и Миодрага Ибровца.

Костић Лази на звезданој стази (Јулијани др-а Лазе Костића, рођеној Паланачки) је фестивал настао у Сомбору 2017. године из сарадње црквене општине Сомбор, Народног позоришта Сомбор и Српске читаонице Лаза Костић.

Поводом 50 година Музеја пчеларства у Сремским Карловцима, креирана је серија концерата, изложби, предавања, разговора и различитих програма под називом Звездани укрштај Ј. Живановић - Л. Костић. Серија је у Музеју пчеларства најављена промоцијом књиге Пчелојављење проф. др Миодрага Радовића на Света Три Јерарха, 12.фебруара, дан рођења два пријатеља.

Почаст Костић Лази на звезданој стази је у мају 2017. године одржана у сарадњи Народне библиотеке „Јефимија“, Народног универзитета Трстеник и Гимназије „Вук Стефановић Караџић“.

Дела[уреди | уреди извор]

Др Миодраг Радовић је аутор више научних студија, приређивач зборника и антологија и преводилац са француског, немачког и енглеског језика.

Извори:[уреди | уреди извор]

  • Радовић, Миодраг (2017). Пчелојављење
  • Радовић, Миодраг (2014). Компаративни квартет

Спољашње везе:[уреди | уреди извор]