Митар Милошевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Митар Милошевић
Датум рођења1924.
Место рођењаУвачКраљевина СХС
Датум смрти1995.
Место смртиНови СадСР Југославија

Митар Милошевић (Увач, 1924, Увач, Краљевина СХС1995, Нови Сад, СР Југославија) био је српски партизан, официр, писац, новинар, уредник и издавач.

Између осталог, творац је и серијала рото-романаЛун, краљ поноћи“ (најмање 74 свеске), технотрилера о научнику-хероју који се бори против организованог криминала и светских владара из сенке. Ове романе Милошевић је писао под псеудонимом Фредерик Ештон,[1] под којим га најшира публика скоро искључиво зна.

Романи на српском су му збирно продати у преко десет милиона примерака, што га сврстава у групу најчитанијих српских и југословенских писаца свих времена.

Рана биографија[уреди | уреди извор]

Рођен у селу Увач у Црној Гори. Отишао је у партизане још као гимназијалац и учествовао у Другом светском рату. Више пута је одликован за ратне заслуге.

Након Ослобођења, Милошевић остаје у војној служби од 1945. до 1953, у чину капетана 1. класе.

Издавачки и новинарски рад[уреди | уреди извор]

Од 1953. до 1974. Милошевић је радио у новосадском новинско-издавачком предузећу „Дневник“. Почео је као извештач, а затим био помоћник главног уредника листа Трибина, уредник у политичкој рубрици листа Дневник, те главни и одговорни уредник комерцијалних издања НИШРО „Дневник“.

Између осталог, покренуо је и „X-100“, популарну југословенску едицију рото-романа шпијунског, акционог, каубојског, љубавног и научнофантастичног садржаја.

Књижевно дело[уреди | уреди извор]

Поред „Луна, краља поноћи“, Милошевић је под сопственим именом написао и десетак партизанских романа, као и неколико романа шпијунске и историјске садржине.

Нека од других познатијих дела су му: Комитска пећина (1959), Из бележнице једног обавештајца (1962), Тајанствени старац (1963), Распукла ледена кора (1978), Пејаков завет (1982), од којих су нека имала више издања и била награђивана угледним наградама.

Оставио је трага унутар више књижевних жанрова: шпијунског, технотрилера, партизанског и научнофантастичног.

Неистраженост опуса[уреди | уреди извор]

Дело Митра Милошевића уопште није дубље истраживано у стручној литератури, нити постоји објављена целовита библиографија овог аутора.

Сам Милошевић се ретко изјашњавао у јавности о свом деловању под псеудонимом Фредерика Ештона. Средином 1970-их, београдски магазин Зум репортер је открио јавности ко стоји иза псеудонима, а новосадски листови су тек 1980-их објавили разговоре са аутором (Став, 1982; Стрип забавник, 1985).

Награде и признања[уреди | уреди извор]

  • Више одликовања за ратне заслуге у Народноослободилачкој борби
  • Награда Друштва књижевника Војводине за роман Распукла ледена кора (1978)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ešton, Frederik”. Leksikon YU mitologije. Приступљено 5. 7. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Здравко Зупан, Век стрипа у Србији, Културни центар — Галерија савремене уметности, Панчево, 2007, стр. 85 (поглавље „Време лиценци“).
  • Драгољуб Јекнић. „Два узбудљива ратна романа: о књизи 'Распукла ледена кора' и 'Пејаков завет', Митра Милошевића“, Детињство, 1-2/88, Нови Сад, 1988.
  • Александра Никшић, „Лун у 21. веку“, Знак Сагите, бр. 8, стр. 1291-1296, Београд, јун 2002.
  • Драган Пејић, „Моји кримићи су савремене бајке: Митар Милошевић, писац са псеудонимом Фредерик Ештон“, Став, бр. 23/24, Нови Сад, 1982, стр. 66-76.

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]