Миљко Танасијевић
| миљко танасијевић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 1888. | ||
| Место рођења | Заблаће, општина Чачак, Краљевина Србија | ||
| Датум смрти | 1969. (80/81 год.) | ||
| Место смрти | Чачак,, СФРЈ | ||
| Професија | потпуковник | ||
| Деловање | |||
| Учешће у ратовима | Балкански ратови Први светски рат | ||
| Служба | Војска Краљевине Србије | ||
| Чин | војник | ||
| Одликовања |
| ||
Миљко Танасијевић (Заблаће, 1888—Чачак, 1969) био је потпуковник Војске Краљевине Србије, учесник Балканских ратова и Првог светског рата и носилац Карађорђеве звезде са мачевима.[1]
Учесник у свим ратовима од 1912. до 1919. године са оцем Велисавом и браћом Танасијем, Милосавом и Радованом. У Први светски рат ступио као потпоручник напредујући и изводећи ратне операције у чиновима поручника, капетана и мајора, а чин потпуковника добио је 1924. године. Рањен је 27. октобра 1914. године током битке на Гучеву у ногу, а 24. октобра 1918. године рањен је код Параћина на седам места у обе ноге, груди и трбух. Један од ослободилаца Панчева, јужног Баната и Темишвара. [2]
Између два светска рата био је на дужности школског надзорника за Срез драгачевски. Умро у Чачку 1969. године и сахрањен у родном месту.
У порти цркве Светог Архангела Гаврила у Заблаћу подигнута је спомен чесма-источник, октобра 2018. године, у спомен и сећање Миљку Танасијевићу и свим палим војсковођама и војницима у Првом светском рату.[3]
Одликовања[уреди | уреди извор]
- Орден Белог орла са мачевима, два пута
- Карађорђева звезда са мачевима,
- Албанска споменица
- Француски ратни крст са палмом,
- Златна медаља за храброст,
- Сребрна медаља за храброст,
- Орден Св. Саве, два пута,
- Орден Југословенске Круне,
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Немачким топовима тукао Немце”. Политика. Приступљено 02. 01. 2019.
- ^ „Миљко Танасијевић”. Албум сећања. Приступљено 02. 01. 2019.
- ^ „Света Архијерејска Литургија и освећење источника у Заблаћу”. Епархија жичка. Приступљено 02. 01. 2019.
