Пређи на садржај

Морска воденица

С Википедије, слободне енциклопедије
Шематски профил морске воденице
Морска вода (1)
Слатка вода (2)
Заслањена вода (3)
Морска воденица у близини града Аргостолија, на острву Кефалонија у Јонском мору

Морска воденица је посебан тип крашког извора – понор морске воде. Морска вода понире али се она увек мора негде појавити и због тога су морске воденице веома сличне вруљама.

Шематски профил[уреди | уреди извор]

Морске воденице настају тако што морска вода понире у пукотину и у дубини се меша са слатком водом, тако помешане слана и слатка вода избијају испод морске површине (попут вруље).[1]

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Највише морских воденица налази су на острву Кефалонија код града Аргостолија, где их на мањем полуострву на дужини од 1 км има укупно 11. Вода која ту понире се појављује 15 км даље, на супротном крају острва.

1835. године становници овог острва искористили су овај природни феномен и саградили воденицу чије је вртло покретала морска вода. Касније су саграђене још две овакве воденице па је стога у науку уведен термин „морска воденица“ да означи сваку појаву понирања морске воде у пукотинама на обали.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Д. Дукић, Љ. Гавриловић 2008. Хидрологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства