Мотивација при учењу другог страног језика
Други језик се односи на језик који појединац учи, поред свог матерњег језика.То није исто што и страни језик, који представља језик који се учи иако се не говори у области појединца. Према истраживању мотивација представља унутрашњи процес који даје енергију, правац и упорност у истраживању.[1] Учење новог језика захтева време и посвећеност. Међутим, једном када течно научите неки језик то нуди разне прилике и отвара многа врата. Такође, учење другог страног језика је пријемчиво и корисно за све узрасте. Оно нуди практичне, интелектуалне и многе аспирационе предности. У учењу језика, може бити један или више циљева - као што су овладавање језика или комуникацијске вештине - које се разликују од особе до особе. Постоји велики број мотивационих модела језика који су се развили у областима лингвистике и социолингвистике.
Различите мотивације при учењу другог страног језика могу се поделити у три фазе: социјално психолошка фаза, когнитивна фаза и фаза процеса оријентисања.
Социјално-психолошка фаза[уреди | уреди извор]
Социјално-психолошка фаза наглашава улогу друштвеног контекста појединца и друштвене интеракције.
Когнитивна фаза[уреди | уреди извор]
Когнитивна фаза фокусирана је на то како утичу ментални процеси на мотивацију.
Фаза процеса оријентисања[уреди | уреди извор]
Фаза процеса оријентисања фокусирана је на динамички карактер мотивације. Истражују се краткорочне и дугорочне промене у мотивацији у току учења језика.
Оквир мотивације у учењу другог страног језика[уреди | уреди извор]
Користећи друштвени конструктивистички модел оптерећења Марион Вилијамс и Роберт Бурден су развили оквир мотивације за учење језика. То је представљао покушај да се сумирају мотивациони фактори који су значајни за учење другог страног језика у учионици. Овај оквир ставља нагласак на контекстуални утицај, и категорише мотивационе факторе у односу на учење унутрашњих и спољашњих фактора.[2] Оквир је приказан испод:
| УНУТРАШЊИ ФАКТОРИ | СПОЉАШЊИ ФАКТОРИ |
|---|---|
| Унутрашњи интерес при активности:
радозналост степен изазова |
Значај других:
родитељи наставници вршњаци |
| Перцепција вредности активности:
лични значај предвиђена вредност резултата суштинска вредност приписана активности |
Природа интеракције са другима:
искуства при учењу природа и сврха повратних информација награде природа и сврха неке похвале казне, санкције |
| Сврха активности:
узрок процеса контроле и исхода могућност подешавања одговарајућих циљевева |
Окружење за учење:
удобност средства доба дана, недеље, године величина одељења и школе |
| Самосвест
свест о личним предностима и манама у одређеним вештинама лична оцењивања и пресуде успеха и неуспеха |
|
| Ставови
за учење језика уопште за циљни језик за циљни језик заједнице и културе |
|
| Остали утицаји
самопоуздање анксиозност, страх |
|
| Развојно доба и фаза | |
| Пол |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Motivation”. Архивирано из оригинала 20. 12. 2014. г. Приступљено 31. 5. 2017.
- ^ „Framework of motivation”. Приступљено 31. 5. 2017.