Мојсије Суботић
| Мојсије Суботић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Мојсије Суботић |
| Датум рођења | око 1730. |
| Место рођења | Сремска жупанија, Хабзбуршка монархија |
| Датум смрти | 1789. |
| Место смрти | Мартинци, Хабзбуршка монархија |
| Занимање | сликар и иконописац |
Мојсије Суботић (Сремска жупанија, око 1730 — Мартинци, 1789[1][2]) био је један од првих српских сликара и иконописаца који су се академски образовали у уметности у Бечу.[3]
Kаријера[уреди | уреди извор]
Распрострањеност заападне оријентације у српском религијском сликарству у 18. веку види се на иконостасима Мојсија Суботића. Радио је иконостасе у српској православној цркви у Мартинцима и у цркви Светог Ђорђа у селу Велики Бастаји.[2] Оба иконостаса рађена су у барокном и рококо стилу. У трећем слоју на иконостасу у Бастајима међу пророцима је представљена стојећа Богородица са раширеним рукама и голубом на грудима.[4] Голуб је симбол Светог Духа, а у аустријској цркви ова уметност представља неку врсту Благовести.[5]
Суботић је представио најкомплетнију галерију српских владара и светитеља. Уместо приказа Богородице и Светог Јована Крститеља, представио је ликове Светог Саве и Светог Симеона, који Христу представљају српске владаре и светитеље.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Medaković, Dejan; Milošević, Đorđe (4. 10. 1987). „Serbs in the history of Trieste”. Jugoslovenska revija — преко Google Books.
- ^ а б Medaković, Dejan; Milošević, Đorđe (4. 10. 1987). „Serbs in the history of Trieste”. Jugoslovenska revija — преко Google Books.
- ^ „Osječki zbornik”. Muzej Slavonije. 4. 10. 1979 — преко Google Books.
- ^ „Google Scholar”. scholar.google.com.
- ^ „Srbi u Vojnoj krajini: Branili Evropu oružjem, a svoj identitet - prosvetom i umetnošću”. www.novosti.rs.