Мрачна академска естетика

С Википедије, слободне енциклопедије
Архитектура Единбурга
Келнска катедрала; готичка и неоготичка архитектура је цењена унутар субкултуре.

Мрачна академска естетика или мрачна академија[1] (енгл. Dark academia), јесте естетски тип[2] и поткултура[3] настала на друштвеним мрежама. Поткултура се фокусира на и брине за више образовање, писање, поезију, уметност, античку Грчку и готску архитектуру.

Естетика[уреди | уреди извор]

Палета популарних боја унутар мрачне академске естетике

Мода 1930-их и 1940-их је истакнута у мрачној академској естетици, посебно кроз одевне предмете које су носили студенти Оксбриџу, елитним високошлоским и припремним школама тог периода. Неки од одевних предмета који се највише повезују са естетиком су кардигани, џемпери, блејзери, кошуље, кариране сукње, оксфордске ципеле и одећа са пепито дезеном и од твида, чија се палета боја углавном састоји од црне, беле, беж, браон, тамнозелене, а повремено тамноплава.[4][5]

Поткултура се такође инспирише идеализованом естетиком високог образовања и академске заједнице, често истичући фотографије књига и библиотека. Активности као што су калиграфија, посете музејима, библиотекама и кафеима, као и целовечерње сесије учења су уобичајене припадницима поткултуре.[6]

За поткултуру се везују слике јесени, готска и неоготска архитектуре, светлост свећа, намештај од тамног дрвета и густе, претрпане собе.[7]

Поткултура је описана као максималистичка и носталгичарска.[8][9]

Универзитети који су често представљени на сликовним приказима мрачне академске естетике укључују: Оксбриџ, Универзитет Дарам, Универзитет у Единбургу и Универзитет Харвард.[10]

Поткултура дели сличности са готичарском поткултуром по томе што романтизују проналажење лепоте и поетичности у мрачним темама.[11]

Историја[уреди | уреди извор]

Роман Доне Тарт The Secret History објављен 1992. и који говори о убиству које се дешава у групи студената класика на елитном колеџу у Новој Енглеској, сматра се инспирацијом за мрачни академски књижевни жанр.[12]

Током 2015. поткултура је почела да прераста у естетику на сајту Тумблр, са стварањем књижевног клуба који се фокусирао на класичне и готске романе. Естетски правац је затим прерастао у посебну субкултуру, чему су допринеле објаве на друштвеној мрежи Инстаграм.[13]

Мрачка академска естетика добија на популарности током пандемије COVID-19 због чега су многе школе биле затворене.[14]

Дела[уреди | уреди извор]

Интересовање за старо и максимализам су неке од одлика поткултуре
Џозеф Северн - Постхумни портрет Шелија док пише Ослобођеног Прометеја у Италији
Библиотека хуманистике у Селестату

Бројни класици књижевности, попут Вајлдовог Слика Доријана Греја и Морис од Е. М Форстера, као и дела писаца као што су Лорд Бајрон и Перси Биш Шели, цитирани су као утицајни или популарни унутар поткултуре, или као аутори који се уклапаје у естетику поткултуре.[15] Новије књиге, попут Џ. К. Роулингове серије о Харију Потеру, If We Were Villains М. Л. Рија и Ninth House Лија Бардуга такође су навођене као популарне и утицајне књиге.[16][17][18]

Низ филмова и ТВ серије такође су наведени као утицајни на развој мрачне академске естетике. Филм из 1989. године Друштво мртвих песника[19] и филм из 2013. Kill your darlings[20] посебно су приписани као извори инспирације за мрачну академску естетику. Пишући за Screen rant, Кејлин Пирс-Боен је навела ТВ емисије као што су Ares, The Umbrella Academy, A Series of Unfortunate Events, The Queen’s Gambit и The Magicians међу дела која се уклапају у мрачну академску естетику.[20][21]

Реакције и критике[уреди | уреди извор]

Писац Зое Робертсон сматра да се поткултура ослања на „заводљиве приказе сенковите екстраваганције“ и подсећа је „да види трулеж у темељима институције од које не могу да останем подаље, и да изградим сопствену школу у инат“.[22]

Неки коментатори приписују пораст популарности субкултуре као реакцију на смањење финансирања универзитета и корпоратизацију високог образовања.[23][24][25]

Делимично као реакција на раст мрачне академске поткултуре, сродна светла академска поткултура је доживела раст популарности. Ова субуклтура је антипод мрачној академској поткултури, која заступа оптимизам и ношење одеће светлијих боја и тонова.[26]

Субкултура је критикована из различитих разлога, укључујући евроцентризам, недостатак разноликости и подстицање избора нездравог начина живота.[27][28][29][30][31]

Многа књижевна дела која су истакнута у мрачној академској естетици су креирана од стране белаца, а међу главним ликовима има мало или нимало етничких мањина.[32][33] Сара Бертон, сарадница на департману социологије на Ситију, Универзитет у Лондону, приметила је да естетика садржи мало приказа већине жена, радничке класе, људи боје коже, дебелих људи, људи са ниским економским или културним капиталом, људи са инвалидитетом, приказа бриге и кућних активности (посебно уживање у њима), мајчинство, квир теме и свакодневница академског живота.[34]

Амелија Хорган је описала мрачну академију као укорењену у ставовима „старих хуманиста посвећених очувању и одржавању традиционалистичке и хијерархијске културе уз очување наслеђа хуманистичких студија“.[35]

Као одговор на недостатак разноликости у мрачној академској естетици, уложени су напори да се књижевна дела тамнопутих аутора, као што је Лангстон Хјуз, укључе у мрачну академију.[36][37]

Појединци су тврдили да мрачна академска естетика ставља превише нагласка на естетику уметности и високог образовања уместо правилног проучавања тих дела.[38][39]

Мрачна академска естетика је критикована због потенцијално нездравог понашања, као што су недостатак сна, прекомерни рад и опсесисовност.[40][41] Потенцијална промоција велике употребе алкохола и кофеина такође је била извор критике.[42][43]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mračna akademija: Strast za učenjem i maksimalizam s ukusom gotike - Living”. living.ba. Приступљено 2022-04-04. 
  2. ^ Edwards, Caroline (2020-04-24). „Dark Academia is the witchy literary aesthetic sweeping TikTok”. i-D (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-15. 
  3. ^ Bateman, Kristen (2020-06-30). „Academia Lives — on TikTok”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-02-03. 
  4. ^ Bateman, Kristen (2020-06-30). „Academia Lives — on TikTok”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-02-23. 
  5. ^ Ike, Noëlle (26. 10. 2021). „Dark academia is trending: Here's how to nail the fall fashion trend from TikTok”. CNN. Приступљено 7. 11. 2021. 
  6. ^ Abdi, Amal. „Meet Dark Academia, The Bookish Fashion Trend That's All Over TikTok”. www.refinery29.com. 
  7. ^ „Six Reasons to Explore the Dark Academia Aesthetic | Her Campus”. www.hercampus.com. 3. 3. 2021. 
  8. ^ „Introducing 'Dark Academia' – the new trend filling interiors with moody maximalism”. 29. 7. 2021. 
  9. ^ Foulston, Freddy (6. 11. 2021). „Nostalgia and the Dark Academia aesthetic”. Oxford Student. Приступљено 7. 11. 2021. 
  10. ^ „Everything to know about the "Dark Academia Aesthetic" Trend”. 
  11. ^ Topacio, Justine Gianna (16. 3. 2021). „Studying the Dark Academia trend”. 
  12. ^ Garrett, Beata (2019-10-06). „"The Secret History" Makes Strides in Budding Dark Academia Genre”. Mount Holyoke News. Архивирано из оригинала 2019-10-08. г. Приступљено 2020-07-15. 
  13. ^ newspaper (2020-11-05). „The Rise of Dark Academia”. The INSIDER (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 03. 2022. г. Приступљено 2020-12-09. 
  14. ^ Bateman, Kristen (2020-06-30). „Academia Lives — on TikTok”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2020-07-15. 
  15. ^ „The pages of Dark Academia”. Manila Bulletin. 16. 7. 2021. 
  16. ^ Price, Tirzah (16. 6. 2021). „6 of the Best New Dark Academia YA Books to Put on Your TBR”. 
  17. ^ „8 Queer Dark Academia Novels You Should Read ASAP”. Nerdist. 
  18. ^ „Review of Ninth House-Dark Academia and Ghosts”. 7. 6. 2021. 
  19. ^ „Dark Academia: Students Romanticize College Life Again”. 30. 3. 2021. 
  20. ^ а б „Dead Poets Society & 9 Other Movies For Fans Of The Dark Academia Aesthetic”. ScreenRant. 5. 1. 2021. 
  21. ^ „15 Best Dark/Gothic Academia Movies & TV Shows On Netflix”. ScreenRant. 2. 12. 2020. 
  22. ^ Robertson, Zoe (27. 2. 2020). „The Scholarship of Sexy Privilege: Why Do I Love Dark Academia Books?”. 
  23. ^ „What's Dark about Dark Academia”. 31. 3. 2021. 
  24. ^ „Dark Academia and debt: University thrillers are the literary subgenre of the student loan crisis”. 31. 7. 2021. 
  25. ^ Gentry, Amy (18. 2. 2021). „Dark Academia: Your Guide to the New Wave of Post-Secret History Campus Thrillers”. Crimeread. Приступљено 7. 11. 2021. 
  26. ^ Jake (2022-01-22). „Light Academia Fashion: The Essential 2022 Guide to the TikTok-Inspired Style Trend”. Modern Fellows (на језику: енглески). Приступљено 2022-04-04. 
  27. ^ „Dark Academia: The Toxic Cultural Paradigms promoted by a Dark Academic Aesthetic”. Her Campus. 21. 9. 2020. 
  28. ^ Floyd, Courtney (27. 10. 2021). „Beyond Dark Academia: The Real Horror in Magic School Is Systemic Inequality”. Tor.com. Приступљено 7. 11. 2021. 
  29. ^ Thompson, Maya (29. 9. 2021). „Foiling fiat lux: Dark academia and the mirage of digital aesthetics”. The Daily Californian. Архивирано из оригинала 07. 04. 2022. г. Приступљено 7. 11. 2021. 
  30. ^ Jaigirdar, Abida (9. 9. 2021). „What Is Dark Academia And Why Is It So Popular”. Book Riot. Приступљено 7. 11. 2021. 
  31. ^ B., Vincent (2. 1. 2021). „" Dark Academia " : une esthétique " scolaire " ?”. Le Mag du Ciné. Приступљено 7. 11. 2021. 
  32. ^ „The Sins of Dark Academia”. септембар 2021. 
  33. ^ Bologna, Caroline (14. 10. 2021). „Dark Academia Is Coming For Fall. Move Over, Cottagecore.”. Huffington Post. Приступљено 7. 11. 2021. 
  34. ^ „Dark Academia, Gender, Intellectualism”. Newcastle University. 16. 2. 2021. Приступљено 5. 2. 2022. 
  35. ^ Horgan, Amelia (19. 12. 2021). „The "Dark Academia" Subculture Offers a Fantasy Alternative to the Neoliberal University”. Jacobin. Приступљено 5. 2. 2022. 
  36. ^ „Finding Diversity in Dark Academia”. Madame Blue. 5. 11. 2021. 
  37. ^ Soumyanath, Sujena (4. 10. 2021). „Wear Me This: Dark Academia could be the answer to the very problem it romanticizes”. The Daily Free Press. Приступљено 7. 11. 2021. 
  38. ^ „'Dead Poets Society' is a Terrible Defense of the Humanities”. The Atlantic. 19. 2. 2014. 
  39. ^ „A Critique of Dark Academia: The Hunt for Beauty | Her Campus”. www.hercampus.com. 25. 10. 2020. 
  40. ^ „A Critique of Dark Academia: The Romanticization of Overwork | Her Campus”. www.hercampus.com. 3. 11. 2020. 
  41. ^ „A Critique of Dark Academia: The Cultivation of Relentless Focus | Her Campus”. www.hercampus.com. 9. 11. 2020. 
  42. ^ „The Dark Side of Dark Academia: a Critique of the Aesthetic”. The Teen Magazine. 
  43. ^ „Tämän korona aiheutti: Nuoret ihannoivat nyt vanhaa maailmaa, sivistystä ja tyyliä – dark academia -someilmiön suosio räjähti”. 6. 5. 2021. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Мрачна_академска_естетика&oldid=27408164”