Наровљански рејон

С Википедије, слободне енциклопедије
Наровљански рејон
Нараўлянскі раён
{{{caption2}}}
Положај Наровљанског рејона
Држава Белорусија
Област Гомељска област
Админ. центарград Наровља
Површина1.588,82 km2
Становништво2009.
 — број ст.11.371
 — густина ст.7,16 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Наровљански рејон (блр. Нараўлянскі раён; рус. Че́рвенский район) административна је јединица другог нивоа на крајњем југу Гомељске области у Републици Белорусији.

Административни центар рејона је град Наровља.

Географија[уреди | уреди извор]

Наровљански рејон обухвата територију површине 1.588,82 км² и на 14. је месту по површини у Гомељској области.[1] Граничи се са Јељским, Мазирским и Хојничким рејонима Гомељске области на западу, северу и истоку те са Украјином на југу и југоистоку.

Рејон је смештен дуж десне обале доњег тока Припјата који је најважнији водоток у рејону (заједно са својим притокама Славечном, Жалоњом, Наровљанком). Дуж Припјата бројне су мочваре и мања језера.

Око 53% је под шумама.

Историја[уреди | уреди извор]

Рејон је основан 17. јула 1924. године.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 11.371 становника или у просеку 7,16 ст/км².[2] Ово је најређе насељени рејон целе Гомељске области. Од овог броја нешто мање од 9.000 људи живи у граду Наровљи.

Број становника рејона је нагло опао услед исељавања због загађења радијацијом проузрокованом нуклеарном хаваријом у Чернобиљу 1986. године. Чак 35 насеља је потпуно расељено.

Основу популације чине Белоруси (89,05%), Руси (6,28%), Украјинци (2,82%), Пољаци (1,11%) и остали (0,74%).

Административно рејон је подељен на подручје града Наровља, која је уједно и административни центар рејона, и на још 4 сеоске општине. На целој територији рејона постоји свега 39 насељених места.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

Преко Наровљанског рејона пролази аутопут на релацији МазирКијев и магистрални правци Наровља—Чернобиљ и Наровља—Јељск. Река Припјат је пловна у овом делу свог тока за мање бродове.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]