Народна скупштина у манастиру Косијерево (1875)

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Мићо Љубибратић, вођа народне скупштине у манастиру Косијерево (1875)

Народна скупштина у манастиру Косијерево је прва Скупштина устаничких вођа током Устанка у Херцеговини, а одржана је маја 1875. у херцеговачком манастиру Косијерево[1] који се налази на десној обали Требишњице, у мјесту по коме се и зове, на крајњем југозападу Бањана. [а], а у циљу дефинисања самог тока устанка, као и бирања устаничких вођа. У манастиру Косијерево током 19. вијека, поред редовних богослужења, одржавања литургија и опела, вјенчања и крштења, манастир су похађали разреди и школовала се дјеца, лијечили и духовно кријепили вјерници, одржане су скоро све значајне устаничке скупштине, током Устанка у Херцеговини, познатог под називом Невесињска пушка.[2]

Значајна скупштина је 1608. године одржана у манастиру Косијерево, гдје је одлучено да се пружи подршка савојском владару.[3]

Историјска подлога[уреди | уреди извор]

Вође народа у Херцеговини Јован Гутић, Симун Зечевић, Илија Стевановић, Тривко Грубачић, Продан Рупар и Петар Радовић током августа и септембра 1874. се састају и одлучују да почну припреме за устанак. Доносе одлуке о припреми оружја и муниције, мјеста за збјегове народа, припреми подршке Црне Горе устанку и припремају све тако да се устанак дигне на прољеће 1875. План предвиђа прво ослобођење невесињског краја а затим ширење на остале дијелове Херцеговине. У међувремену су Турци тражили хајдуке Пере Тунгуза који су 5. јула на Цетњој пољани на планини Бишини напали караван.[4] У гоњењу Турци 9. јула улазе у сукоб са наоружаним сељацима Јована Гутића на брду Градац сјеверно од села Крекова. Овај сукоб је постао познат под именом Невесињска пушка и означио је тако почетак општег устанка у читавој Херцеговини. Испрва невесињски а потом билећки и столачки крај су захваћени, а у августу гатачки крај и пригранични појас ка Црној Гори. Чете од 50-300 људи и одреди од 500-2000 људи се скупљају и нападају турске граничне карауле и беговске куле.[5]

Скупштина[уреди | уреди извор]

Након подизања устанка, војсковође су одлучили да се на једној устаничкој скупштини, јасно дефинише ток и циљеви устанка. Пошто се од самог почетка устанка, на његово чело неформално ставио војвода Мићо Љубибратић, одржавање и саме устаничке скупштине је зависило у великој мјери од њега. По замисли војводе Мића Љубибратића, требало је да се одржи Велика Народна Скупштина, на којој би се одредио правац устанка народа у Босни и Херцеговини, изабрала привремена влада на челу са војвођанским прваком Светозарем Милетићем, усвојио привремени устав, те извршила мобилизација и „позвани Срби муслиманске вјере” у борбу против Турака. У једном прогласу, који је припремљен за ову скупштину, пише:[6]

Устајте аге и бегови да гонимо Османлије, устајте браћо у братстко коло и заједничку сарадњу.

Од прве скупштине херцеговачких главара у манастиру Косијерево, маја 1875. године сви планови о устанку били су везани искључиво за црногорског књаза Николу. Према извјештајима са скупштине, при опредјељивању устаника и чланова скупштине између Обреновића или Карађорђевића, највећи број херцеговачких главара изјаснио се за ннеза Милана Обреновића.[1]

Поред ове скупштине у манастиру Косијерово је одржана и Скупштина 1878. године, гдје је проглашено уједињење са Књажевином Црном Гором истог дана када су вође устанка у Босни на Скупштини у Тишковцу прогласилеа уједињење са Србијом.[7]

Види још[уреди | уреди извор]


-
 Народне скупштине током
Устанка у Херцеговини (1875-1878)

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ У вријеме устанка у Херцеговини, Бањани су се географски и административно налазили у регији Херцеговине.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Крестић 2007, стр. 230.
  2. ^ „Други живот манастира Косијерево”. Политика. Приступљено 2. 7. 2017. 
  3. ^ „Важнији географско-историјски подаци”. Удружење Бањана и Рудињана „Владика Сава Косановић”. Архивирано из оригинала 20. 07. 2017. г. Приступљено 2. 7. 2017. 
  4. ^ Васић 2013, стр. 155.
  5. ^ Васић 2013, стр. 156.
  6. ^ Екмечић 1989, стр. 294.
  7. ^ Берић, стр. 63.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Крестић, Петар (2007). Нововјековне српске династије у мемоаристици. Београд. ISBN. 
  • Васић, Горан (2013). Светозар Милетић и устанак у Босни и Херцеговини (1875-1876. Нови Сад. ISBN. 
  • Екмечић, Милорад (1989). Стварање Југославије 1790-1918. Београд. ISBN. 
  • Берић, Душан (1989). Српски ослободилачки покрет 1875–1878. и Франко. Београд. ISBN. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Народна_скупштина_у_манастиру_Косијерево_(1875)&oldid=26947577”