Насеља и културна баштина на дну Билећког језера

Билећко језеро на чијем дну леже остаци насеља и културна баштина описана на овој страници

Билећко језеро

Насеља и културна баштина на дну Билећког језара нашла су се 1968. године када су воде Требишњице и њених притока испуниле водом пространу речну долину дужине 18 km, ширине 3–4 km и површина језера од око 33 квадратна километра, у зависности од водостаја и тако створилеједну од највећих вештачких акумулација на Балканкском полуострву са браном Гранчарево. И поред обиља информација и статистичких података, које чак и површном посматрачу пружају податке о несталим насељима и културној баштини на дну ове акумалације, ипак постоје одређени недостаци у нашем сећању, који се могу сврстати једним делом у домен објективног а другим делом у домен субјективног. Наиме, у одређеним сегментима није могуће приказати реалну историјску слику изгубљеног локалитета пре пуњења језера јер се све радило на брзину у жељи да се реализује један велики водопривредни објектат на теритирији тадашње СФР Југославије.

Историја

Остаци села, остављени на вечито чување водама Билећког језера

Године 1967. око 1.200 људи понело је оно што се понети могло, и жалећи за оним што остављају- виноградима, воћњацима, ораницама, окућницама напустило своја села, остављајући их на вечито чување водама Билећког језера. Неки су чекали, да вода дође до колена не желећи да се предају судбини а други су одмах напустили своје куће и сву непокретну имовину.

Тако је Билећко језеро на свом дну сакрило читав један римски град, културно историјске остатке, велике вредности, чак и из ранохришћанског периода. Најмање четири цркве су остале под водом, а манастири Добрићево и Косијерево (који је у поседу имао око 3.000 хектара земљишта, млинове, болницу). Од већих насеља на дну језера су се нашли Палин, Орах, Чепелица, Задубље и Мируше,

Шта је спашено а шта не?

• Од археолошких и надгробних споменика у базену Требишњице, од готово двеста евидентираних преисторијских гробних хумки (тумулуса) измештена су само три!
• Од 11 омеђина, испитало се исто толико.
• Од више средњовековних цркава истражене су само две.
• Од 464 средњовековна надгробна споменика, такозваних стећака, спашен је и измештен одређени број. Из Врела Требишњице (2 плоче), Мируше – Колањевићи (6 плоча), Паник (75 споменика) и Орах (3 споменика). Они су премештени на нову локацију, вештачку некрополу стећака код некадашњег Завичајног музеја који одавно више не постоји као такав и који ће на срамоту грађана и града Билеће од стране неодговорних општинских власти бити продан за потребе угоститељства. Ова некропола формирана је 1967. године и броји 86 стећака и то 70 плоча, 42 сандука, 1 сљеменик и 3 крстаче и највећа је вештачка некропола стећака на Балкану.
• У селу Чепелици остало је потопљено 60 споменика док је један део репрезентативних споменика са натписима завршио у Земаљском музеју у Сарајеву.

„ По причању очевидаца неколико стећака транспортовано је у САД и том акцијом руководио је већ помињани археолог Вејн Вучинић Билећанин који је рођен у долини Требишњице. ”

• Међу локалитетима из римског доба истиче се римска насеобина на Панику, која се простирала на око 20 хектара, на коме су испитане свега три мање парцеле, као и остаци римског моста.
• На дну језера налазе и остаци хидроелектране Пареж, са објектом, постројењима браном и мостом.

Види још

• Билећко језеро
• Римско насеље Леусинијум у Панику
• Пареж
• Хидроелектрана у Парежу
• Паник
• Требишњица
• Билећа

Спољашње везе

• Археолошко благо на дну Билећког језера