Национални парк Шантарска острва
| Национални парк Шантарска острва | |
|---|---|
IUCN категорија II (национални парк) | |
 | |
.jpg)  | |
| Мјесто | Хабаровска Покрајина  Русија |
| Најближи град | Чумикан |
| Координате | 55° 0′ 0″ N 137° 36′ 0″ E / 55.00000° С; 137.60000° И |
| Површина | 5.155 km² |
| Основано | 2013. године |
| Управљачко тијело | Федерално државна институција Национални парк Шантарска острва |
Национални парк Шантарска острва (рус. Национальный парк Шантарские острова) је један од најмлађих националних паркова у Русији, основан 2013. године. Парк обухвата 15 Шантарских острва, која су ненасељена и леже близу обале Хабаровске Покрајине у Охотском мору на Руском далеком истоку. Већина острва су умерено планинска, а највиша тачка је на 720 метара надморске висине. Парк је раније био државни резерват, основан 1999. године, али је успостављен као савезни национални парк 2013. године. Статус националног парка добио је са сврхом заштите рањивих врста, са посебним акцентом на заштиту од лова и роболова и подршке научним студијама и развоју еколошког туризма. Парк је под надзором Министарства природних ресурса Русије.[1]
Топографија[уреди | уреди извор]
Шантарска острва се налазе на источној страни Уда залива. Она су до пре 9.000-10.000 година били повезана, што објашњава зашто цветни екосистем острва не садржи ендемичне врсте. Острво Баљшој (176.600 хектара) и Феклицова (37.200 хектара) чине 75% читавог националног парка. Плимни таласи достижу висину од 5 до 8 метара, а магла је честа.[2]
Клима и екорегион[уреди | уреди извор]
Шантарска острва су често погођена падавинама, за разлику од климе у Охотском мору. Преовладавају североисточни ветрови, који потискују ледене пљускове, остављајући само 2 до 3 месеца годишње без падавина.[2] На острвима преовлађује субполарна клима, са дугим и хладним зимама и кратким летима.[3]
| Климатограм | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]
Већа острва су прекривена тамним четинарским шумама, првенствено сибирском срмчом, аришом, кедаром и брезом. На острвима не постоје ендемске биљне врсте, јер су блиска и била су повезана са копном.
Управа националног парка, поред острва штити и воде, на којима је забрањен риболов од 1-3 км од острва, да би се заштитила мрестилишта лососа. Парк настањује браон медвед, риђа лисица, ирвас, самур и прстенаста фока. На подручју парка, стално или привремено је настањено 240 врста птица, укључујући угрожене врсте као што су блакинстонова сова рибарица и белоплећи белорепан.[4]
Историја[уреди | уреди извор]
Острва имају дугу историју посета, где су људи долазили углавном на лов китова и дивљачи ради крзна, као и због риболова. Амерички китоловци ловили су гренландске китове на овом подручју између 1852 и 1907. године.[5][6][7]
Острва су 1999. године издвојена као државни резерват природе, а осим метеоролошке станице и повремених научних кампова нису насељена.[8] Године 2017. додатне заштитне мере су прихваћене, и читаво подручје подељено је на неколико зона и потпуно је забрањена било каква активност која угрожава природу и њене врсте у областима парка.[9]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Блакинстонова сова рибарица у парку -
-
-
Гренландски кит -
Мапа Шантарских острва
.jpg)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Official Decree Creating Shantar Islands National Park” (на језику: руски). Russian Federation. Архивирано из оригинала 04. 09. 2014. г. Приступљено 10. 1. 2016.
- ^ а б „Shantar”. Shantary. Архивирано из оригинала 15. 01. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2016.
- ^ „Climate Data, Kosh-Agach”. climate-data.org.
- ^ „Russia's Shantar Islands Permanently Protected”. Wild Salmon Center. Архивирано из оригинала 16. 02. 2016. г. Приступљено 10. 1. 2016.
- ^ Arctic, of Fairhaven, July-Oct. 1852. In Gelett, C. W. (1917). A life on the ocean: Autobiography of Captain Charles Wetherby Gelett. Honolulu, Hawaii: Hawaiian Gazette Co., Ltd.
- ^ J. E. Donnell, of New Bedford, July 1-12, 1852, Martha's Vineyard Museum; Sea Breeze, of New Bedford, July 16-Sept. 30, 1874, G. W. Blunt White Library (GBWL).
- ^ Pacific Commercial Advertiser (Vol. XLVI, No. 7864, October 22, 1907, Honolulu).
- ^ „Proclamation of Shantar Islands State Nature Reserve, Khabarovsk Krai, 1999” (на језику: руски). Khabarovsk News. Приступљено 10. 1. 2016.
- ^ Vasyukova E.. 2017. Шантарские острова возьмут под охрану Архивирано на сајту Wayback Machine (8. октобар 2017). HabInfo - the site of Khabarovsk. Retrieved on October 08, 2017
Литература[уреди | уреди извор]
- Андреев С. А., Бутовец Г. Н., Гладкова Г. А. и др. Еловые леса Шантарских островов. — Владивосток: ДВНЦ АН СССР, 1984. — 136 с.
- Андронов В. А. Заповедное Приамурье. — Хабаровск: ФГБУ Заповедное Приамурье, 2016. — 48 с., ил.
- Воронов Б., Шлотгауэр С., Крюкова М., Куликов А. Пятнадцать больших и малых. Ученые о Шантарских островах. / ст. «Шантары — земля русская». // Дальневосточный ученый, № 4, 26.02.14. / Дебри-ДВ, 22.03.2014.
- Дулькейт Г. Д. Материалы по изучению биологии соболя и соболиного хозяйства острова Большой Шантар. // Изв. Тихоокеанской научно-промысловой станции, Владивосток, 1929. — 119 с.
- Дулькейт Г. Д., Шульпин Л. М. Птицы Шантарских островов. — Томск: Изд-во Томского ун-та, (1937). стр. 114—136.
- Дулькейт Г. Д. К фауне куликов Шантарских островов // Фауна и экология куликов. — М.: Изд-во МГУ, (1973). стр. 34-35.
- Ермолаев А. Н. Шантарская экспедиция Российско-американской компании 1829—1831. / Россия и Китай на дальневосточных рубежах: Вторая междунар. науч. конф. (май, 2002). — Благовещенск, 2003. Вып. 5. стр. 19-23.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
