Пређи на садржај

Нацрт:Обарање Руку

С Википедије, слободне енциклопедије
Обарање Руку
Obaranje ruku
Карактеристике
КонтактДа
Чланови тимаЈедан играч против другог
ОпремаСто за обарање

Обарање Руку је спорт где се два противника суочавају један са другим савијеним лактовима постављеним на сто и чврсто стегнутим рукама, који затим покушавају да употребом снаге спусте руку противника тако да она легне на сто или га додирне .Не зна се тачно време настанка овог спорта који може потицати из давних времена а његов раст почиње 1950-их година. У раним годинама спорта различити називи су коришћени за описивање истог спорта као што су „окретање руку“, „увртање руку“, „обарање рукама“, „увртање зглобова“, „окретање зглоба“, .Овај спорт се често неформално користи за демонстрирање јаче особе између двоје људи.

Правила[уреди | уреди извор]

Правила и прописи за обарање руку су дизајнирани да створе равномерно поље за игру и да спрече ломљење костију. Различите лиге и такмичења имају своје варијације, али већина користи исте спецификације стола(табла за којом се игра)[1]. Испод су неке од општих правила о обарању руку:

  • Рамена оба играча морају бити у квадрату стола пре почетка меча.
  • Сви почеци ће бити "Спремни... Крени!" Ритам ће варирати.
  • Такмичари морају да стартују са најмање једном ногом на земљи. Након покретног"Крени" играчи могу имати обе ноге подигнуте од земље.
  • Нечија супротна (рука са којом се не обара) рука мора да остане држећи се за шипку све време. (Ако рука склизне са шипке и брзо поврати контакт, то се у већини случајева не рачуна као фаул)
  • Ако се лакат офанзивног такмичара одвоји од подметача пре обарања, то се неће рачунати и биће досуђен фаул.
  • Да би победио, играч мора узети било који део противничког зглоба или шаке (укључујући прсте) и довести га испод равни додирне табле.
  • Погрешан почетак је упозорење. Две опомене су фаул.
  • Такмичари ће прекинути меч другом грешком. (Подложно променама на основу ограничења за прекршаје)
  • Ако противници изгубе хват један са другим, ставља се каиш и меч се наставља.
  • Намерно извлачење је фаул, кој се дешава када длан играча потпуно изгуби контакт са дланом другог играча.
  • Такмичари не смеју да додирују своје тело руком у било ком тренутку.
  • Рамена не смеју да пређу преко средине стола у било ком тренутку.
  • Такмичари ће се увек понашати на спортски начин док су на турниру.
  • Најважније правило у обарању руку: одлука судије је коначна.

Такмичење[уреди | уреди извор]

У такмичарском обарању руку, меч се води тако да оба такмичара стоје са рукама постављеним на турнирски сто за обрање руку. Такмичења се обично одржавају у облику турнира или супермечева. Турнир обично укључује узастопне рунде једног меча (или „повлачења“) између било која два противника и великог броја укупног броја учесника. „Супермеч“ обично укључује од 3 до 6 мечева између два одређена спортиста, са кратким периодима одмора између узастопних мечева. Формат супермеча је обично резервисан за искусне и искусније играче, и сличан је традиционалној борби у другим борбеним спортовима.

Такмичарске табле[уреди | уреди извор]

Табле које се користе за организована такмичења у обарању руку укључују јастучиће за лактове, који означавају област у којој такмичарски лакат мора да остане током меча, јастучиће за игле, који показују висину коју рука противника може достићи пре него што се сматра забоденом, и шипке за руке које се морају ухватити са непримарном руком и користе се за додатну полугу. Ове табеле се незнатно разликују у својим димензијама на основу управљачког тела такмичења, али су увек симетричне са унапред дефинисаним растојањима између јастучића за лактове и јастучића за подлоге.

Такмичарске категорије[уреди | уреди извор]

Као и код других борилачких спортова у којима се признаје да телесна тежина игра значајну улогу у победи, турнири у обарању руку се обично деле по тежинским категоријама, као и леворуке и дешњаке. Будући да су већина људи, а самим тим и већина играча који су дешњаци, такмичења дешњака су чешћа и престижнија од еквивалентних такмичења леворуких.

Постоје и правила која регулишу фаулове и изрицање казни, као што је када лакат такмичара напусти подлогу на којој лакат треба да остане у сваком тренутку, када дође до погрешног старта и покушај да се избегне прикљештење руке ломљењем захвата („клизање ") са противником што може довести до губитка.Парафразирајући правила УСАФ-а, обарачи руку морају исправити зглобове са мање од једног минута временског интервала током такмичења.[2]

Техника[уреди | уреди извор]

Већина људи погрешно верује да је обарање руку само примена притиска на руку друге особе и покушај да је гурне надоле. У стварности, међутим, правилна техника обарања руку укључује значајан покрет повлачења, који изолује руку вашег противника и поставља је у позицију у којој је можете лако оборити.

У суштини, оно што покушавате да урадите је да направите снажан покрет повлачења, користећи леђа и рамена поред руке, како бисте руку свог противника приближили себи и удаљили од његовог тела. Затим заротирајте раме и тело у правцу у коме желите да иде противникова рука и примените притисак надоле да бисте их завршили.

Постоји много стилова и потеза у обарању руку, од којих сваки има своју релативну равнотежу притиска шаке и руке. Три најчешћа општа потеза су Hook(kuka),toproll(menjanje hvata na gore) и press(pritisak).

Притисци[уреди | уреди извор]

Многи вектори силе, или "притисци", доприносе укупном успеху обарача руку. Уопштено говорећи, ови притисци се могу класификовати на притиске шаке и притиске руке.

Притисци шаке[уреди | уреди извор]

Главни притисак руке је cupping или савијање зглоба. Савијање ручног зглоба од стране мишића подлактице савија противнички зглоб уназад и драматично смањује њихову доступну полугу током меча.

Секундарни притисци шаке укључују супинацију (као код куке), пронацију (као toprol) и "дизање", или отмицу зглоба. Сваки од њих се може искористити да се противник доведе у неугодан или неповољан положај, из којег иницијатор може лакше да се извуче.

Притисци руку[уреди | уреди извор]

Три главна притиска на руке у обарању руку укључују бочни притисак, повратни притисак и притисак на "постављање" или притисак нагоре.

Бочни притисак[уреди | уреди извор]

укључује контракцију прсних мишића и кретање целог тела како би се створила сила против противника окомито на раван длана. Овај притисак је најдиректније повезан са померањем руку према пин јастучићу, и као такав је често главни или једини притисак који инстинктивно користе почетници који покушавају да прибадају свог противника.

Леђни притисак[уреди | уреди извор]

укључује контракцију мишића леђа (првенствено латс) како би се надлактица привела и створила сила према себи и даље од противника. Ако је успешна, примена повратног притиска повећава угао лакта противника и самим тим ограничава њихову полугу.

притисак нагоре[уреди | уреди извор]

или Постављање, укључује контракцију бицепса како би се савијао лакат. Ако успе, примена притиска нагоре смањује угао лакта иницијатора, чиме се повећава њихова полуга против противника.

Покрети и стилови[уреди | уреди извор]

Hook[уреди | уреди извор]

Hook или kuka је сваки потез класификован у "унутрашњи" стил обарања руку. Дефинишућа карактеристика kukе је супинација шаке и подлактице, што резултира подударањем усредсређеним на притисак који се примењује кроз зглоб. Генерално, успешна kuka више зависи од сирове снаге руке (центрирано на бицепс) него од контроле руке и технике у поређењу са Toproll -ом.

Toproll[уреди | уреди извор]

Toproll је сваки потез класификован у "спољни" стил обарања руку. Дефинишућа карактеристика Toproll-a је пронација шаке и подлактице, у којој палац постаје тачка у којој се примењује притисак док ротирате у руку противника. Генерално, успешан Toproll у великој мери зависи од технике и снаге шаке и подлактице, више него удица или преса.

Press[уреди | уреди извор]

Press ili "притисак рамена" или "преклапање рамена" се често описује као трећи примарни потез или стил рвања руку. Дефинишућа карактеристика преса је ротација торза такмичара како би се раме поставило иза руке. Ова позиција омогућава спортисти да боље искористи снагу својих трицепса и телесну тежину, и обично се покушава само у неутралним или повољним позицијама како би докрајчио противника. Преси се може приступити са куке или са врха.

Фактори[уреди | уреди извор]

Различити фактори могу играти улогу у нечијем успеху у рвању руку, техника и укупна снага руке су два највећа фактора који доприносе. Друга разматрања, као што су дужина руке рвача, маса/густина мишића и руку, величина рукохвата, издржљивост и флексибилност ручног зглоба, време реакције и друге особине могу дати предност једном рвачу руке у односу на другог.

Управљачке организације турнира[уреди | уреди извор]

Светска федерација за обарање руку (ВАФ[3]) је универзално признато глобално управљачко тело за професионално обарање руку и састоји се од 80 земаља чланица.[5] Међутим, због означавања судија и такмичара који су били повезани са ПАЛ/УРПА статусом „Није у доброј репутацији“, чиме су суспендовани из ВАФ-а,многе земље прескачу.

Међународна федерација обарања руке (ИФА[4]) је демократска непрофитна спортска организација регистрована у Цириху, Швајцарска[7] и призната је од ТАФИСА, Удружења за међународни спорт за све.[1]

Због пада популарности и тржишне могућности такмичења у формату турнира, супермечеви између играча високог нивоа брзо постају популарнији формат. Две главне организације које су усредсређене на супермечове које тренутно постоје су Светска лига за обрање руке (ВАЛ) и Професионална лига за обрање руке (ПАЛ), које су усмерене на Северну Америку и Европу, респективно.

Професионални играчи[уреди | уреди извор]

Званична светска ранг листа у обарању руке можете пронаћи ОВДЕ. [5]

Званична ранг листа САД за обрање руке можете пронаћи ОВДЕ. [6]

Историчар оварања руку Ерик Русин, оснивач веб-странице The Armwrestling Archives, детаљно је описао хронологију најбољих играча који су обарали руке у историји за десноруке[7] и леворуке[8].

Рад се заснива на резултатима великих професионалних догађаја, укључујући обарање руку седећи/стојећи и обарање руку седећи/стојећи.

Мушкарци (десна рука)[уреди | уреди извор]

1966. друга организација је почела да одржава светско првенство: Међународна федерација обарања руку. Мало такмичара се такмичило и у једном и у другом, па је обезбеђено паралелно рангирање. 1971. оба ранга су обједињена.

Време почетка #1 Обарач Поражен(Изазивач) Догађај Време на врху
Фебруар 11, 1961 Дуане „Мали“ Бенедик Калифорнија California Wristwrestling Championship 364 дана
Фебруар 10, 1962 Еарл Хагерман Дуане „Мали“ Бенедик World Wristwrestling Championship 364 дана
Фебруар 09, 1963 Дуане „Мали“ Бенедик Еарл Хагерман World Wristwrestling Championship 364 дана
Фебруар 08, 1964 Џо Шулер Лари Кори World Wristwrestling Championship 1 годинa, 5 дана
Фебруар 12, 1965 Арни Клајн Џо Шулер World Wristwrestling Championship 1 годинe, 3 дана
Фебруар, 1966 Мајк Роу Арни Клајн World Wristwrestling Championship 1 годинa, 87 дана
Maј 13, 1967 Ларри Финлеи    Ранди Петрини World Wristwrestling Championship 278 дана
Фебруар, 1968 Дуане „Мали“ Бенедик (Ларри Финлеи) World Wristwrestling Championship 2 годинe, дана
Maј, 1970 Јим Долцини  Џорџ Витеман World Wristwrestling Championship 364 дана
Aвгуст 06, 1966 Ллоид Ламптон Арни Клајн IFAW World Championship 2 годинe, 41 дана
Септембар, 1968 Морис „Мо”Бејкер Јохн Тош IFAW World Championship 2 годинe, 241 дана
Maј 14, 1971 Џим Долчини Морис „Мо” Бејкер World Wristwrestling Championship 1 годинa, 7 дана
Maј 20, 1972 Морис „Мо” Бејкер Џим Долчини World Wristwrestling Championship 364 дана
Maј 19, 1973 Билл Харисон (Морис „Мо” Бејкер) World Wristwrestling Championship 364 дана
Maј 18, 1974 Џим Долчини Георге Лудвигсен WWC National Championship 2 годинe, 194 дана
Новембар 27, 1976 Виргил Арциеро Џим Долчини WPAA World Championships 1 годинe, 353 дана
Новембар 15, 1978 Цлеве Деан Виргил Арциеро Supermatch (Las Vegas, US) 1 годинe, 359 дана
Новембар 08, 1980 Виргил Арциеро Цлеве Деан Supermatch (Las Vegas, US) 336 дана
Октобар 10, 1981 Јерманиах Кристијан Виргил Арциеро World Wristwrestling Championship 1 годинa
Октобар 10, 1982 Виргил Арциеро Цлеве Деан AWI Pro Super Heavyweight World Championship 111 дана
Јануар 29, 1983 Цлеве Деан Виргил Арциеро AWI Pro Super Heavyweight World Championship 3 годинe, 179 дана
Јул 26, 1986 Скот Нортон Цлеве Деан Over the Top World Championship 1 годинa
Јул 26, 1987 Џон Брзенк Ричард Лупкес Over the Top World Championship 174 дана
Октобар 16, 1988 Ричард Лупкес Џон Брзенк Sands International 266 дана
Октобар 08, 1988 Џон Брзенк Ричард Лупкес World Wristwrestling Championship 189 дана
Април 15, 1989 Ричард Лупкес Џон Брзенк Can-Am Invitational (Barrie, Ontario, Canada) 1 годинa, 12 дана
Април 27, 1990 Џон Брзенк Ричард Лупкес Yukon Jack National Championship 253 дана
Јануар 05, 1991 Гари Годридге Џон Брзенк Super Bras de Fer (Paris, France) 204 дана
Јул 28, 1991 Џон Брзенк Гари Годридге Yukon Jack National Championship 3 годинe, 30 дана
Aвгуст 26, 1994 Цлеве Деан Гари Годридге ( Џон Брзенк) Yukon Jack National Championship 16 дана
Септембар 11, 1994 Заур Тскададзе Цлеве Деан WAF World Championships 348 дана
Август 25, 1995 Гари Годридге Цлеве Деан / (Zaur Tskadadze) Yukon Jack World Championship 2 годинe, 21 дана
Септембар 14, 1997 Џон Брзенк Рон Батх USAA National Pro-Am Championship 7 годинe, 6 дана
Септембар 18, 2004 Рон Батх Џон Брзенк Strong Arm Calling 49 дана
Новембар 06, 2004 Алексеј Воевода Џон Брзенк/ (Рон Батх) Nemiroff World Cup 357 дана
Октобар 29, 2005 Андреј Пушкар Андреј Антонов Nemiroff World Cup 35 дана
Децембар 03, 2005 Фарид Усманов Андреј Пушкар WAF World Armwrestling Championships 140 дана
Април 22, 2006 Џон Брзенк Фарид Усманов Ultimate Armwrestling III (Las Vegas, USA) 2 годинe, 145 дана
Септембар 13, 2008 Девон Ларат Џон Брзенк Arm Wars “Deep Water” 4 годинe, 262 дана
Juн 01, 2013 Денис Ципленков Андреј Пушкар A1 Russian Open World Armwrestling Grand Prix 1 годинa, 55 дана
Јул 26, 2014 Андреј Пушкар Денис Ципленков A1 Russian Open World Armwrestling Grand Prix 4 годинe, 112 дана
Новембар 14, 2018 Леван Сагинашвили Цветков  Георги WAF World Championship 1 годинa, 196 дана

На Врху[уреди | уреди извор]

На врху (енгл. Over the Top) је америчка спортска драма из 1987. године режисера Менахема Голана, са Силвестером Сталонеом, Дејвидом

На врху
Постер филма
Жанрспортски
драма
РежијаМенахем Голан
ПричаГари Конвеј
Дејвид Енгелбах
Година1987.
Трајање93 минута
ЗемљаСједињене Америчке Државе САД
Језикенглески

Менденхолом, Робертом Лоџом и Сузан Блејкли у главним улогама. Радња филма прати Линколна Хока, возача камиона који покушава да стекне поверење свог сина, којег је напустио пре много година, а такође и да постане светски шампион у обарању руку.

Снимање филма је трајало око 9 недеља, тачније од 9. јуна до 15. августа 1986. године, а премијерно је приказан у биоскопима Њујорка и Лос Анђелеса у четвртак 12. фебруара 1987. године, да би се наредног дана приказивање проширило на укупно 1.758 биоскопа.

Овај филм представља највећу промоцију овог спорта и сматра да је изласком овог филма спорт кренуо незаустављиво да расте.

Филм је током првог викенда премијере зарадио 5.1 милиона $, што га чини четвртим филмом по заради током тог премијерног викенда у САД-у, док се укупна зарада од филма процењује на око 16 милиона $






Литература[уреди | уреди извор]

  • У књиги Старац и Море (1952), лик Сантјаго се присећа победе у обарању руку која је трајала цео дан
  • На почетку филма Predator (1987),где Арнолд Шварценегер игра важну улогу, види се његов пријатељ Франко Коломбу, и сам бодибилдер високог нивоа, а такође и такмичар атлетске снаге и надметања "јаких мушкараца", направите обрачун у бару.
  • Филм Vendetta dal futuro (1986) приказује рвање руку.
  • У филму Over the Top (1987) појављује се шампион у рвању, којег игра Силвестер Сталоне.
  • У епизоди Симпсонових „Тровање Марџовог сина“ (2005), Хомер учествује на турниру у обарања руку.
  • Документарац Pulling John (2009) фокусира се на битку за превласт између тешкаша Џона Брзенка, Тревиса Багента и Алексеја Воеводе.
  • ТВ шоу Game of Arms (2014) показао је тимове америчких такмичара који се жртвују да би постали најбољи обрвачи руку у земљи.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референца[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Димензије стола”. 
  2. ^ „Правила обарања руку”. 
  3. ^ „WAF Members”. WORLD ARMWRESTLING FEDERATION (WAF) (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  4. ^ „About IFA – International Federation of Armwrestling (IFA)” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  5. ^ „WORLD ARMWRESTLING RANKINGS by Experts • ARMWRESTLING • ARMWRESTLING NEWS XSPORTNEWS.COM” (на језику: енглески). 2021-02-10. Приступљено 2022-05-15. 
  6. ^ „U.S. Armwrestling Rankings | Top 15 – ARMFIGHTER.COM” (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  7. ^ „Chronology of the Best Armwrestlers on the Planet (Men - Right Hand)”. THE ARMWRESTLING ARCHIVES (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15. 
  8. ^ „Chronology of the Best Armwrestlers on the Planet (Men - Left Hand)”. THE ARMWRESTLING ARCHIVES (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-15.