Нацрт:Радиолог

С Википедије, слободне енциклопедије

Радиолог, негде познати и као радијациони технолог или радиограф, је професионални медицински радник специјализован за прављење слика и снимака људског тела (тзв. имиџинг) у дијагностичке сврхе, као и за примену радиотерапије ,а своје место налазе и у нуклеарној медицини. Струковни медицински радиолози се често погрешно називају рендген техничарима. У САД, Канади као и неким земљама западне Европе постоји подела на дијагностичке радиологе, који се баве искључиво дијагностиком и на радијационе терапеуте, који се баве искључиво терапијом. Код нас то и даље није случај, мада постоје напори да се ова грана медицине подели и школовање уже усмери.

Историја радиологије у Србији[уреди | уреди извор]

Историјат радиологије у Србији почиње 1897. године, непуне 2 године након открића Х зрака, када је др Аврам Винавер, српско-пољски лекар јеврејског порекла, донео у Шабац први рендгенски уређај. Аврам Винавер 1908. године прави чувени снимак шаке краља Петра Првог.

Први рендген апарат у српској војсци монтиран је у Првој пољској хируршкој болници на прузи код станице Драгоманци. Монтирао га је белгијски инжењер Андре Гај који остаје да ради на њему као "рендген манипулант" и фактички је обављао послове радиолошког техничара, те се уједно сматра и првим правим припадником ове струке у Србији. Андре Гај је добио чин резервног наредника а за своје заслуге је награђиван вишеструко, између осталог и орденом Светог Саве 2. реда.

Први стационарни рендген апарат у српској војсци почео је званично са радом 1.5.1910. године када је формирана прва рендгенолошка институција у српској војсци која је називана Радиолошка станица. Налазила се у саставу Опште војне болнице, која се налазила на месту данашњег Клиничког центра Србије . Овом станицом руководио је пуковник др Александар Марковић, први школовани рендгенолог у Србији. Станица је радила и за време оба балканска рата, као и у Првом светском рату када је заједно са српском војском отишла у Солун.

Образовање и улога у здравственом систему[уреди | уреди извор]

У Србији је, да би се стекло звање струковног медицинског радиолога (не мешати са доктором специјалистом радиологије), потребно завршити високошколске струковне студије у трајању од 3 године. Трајање студијског програма као и његова усмереност варира у различитим државама. У Србији се по завршетку студија студенти оспособљавају за рад у радиолошкој дијагностици, радиотерапији и нуклеарној медицини.

У дијагностици, могућ је рад на класичном рендгенском апарату и извођење радиографије и радиоскопије, рад на компјутеризованој томографији (ЦТ), магнетно резонантној томографији,ултразвучним апаратима и у интервентним радиолошким процедурама попут ангиографије.

Како се радиотерапија дели на брахитерапију и телерадиотерапију, уједно су то и гране радиолошке терапије у којима струковни медицински радиолози могу радити.

У нуклеарној медицини се може радити методама које укључују примену радиофармака од којих је најпознатија позитронска емисиона томографија (ПЕТ скенер).

Са развојем ове гране медицине струковни радиолози постају све битнији чланови многих медицинских тимова а њихове услуге тражене при многим медицинским процедурама.Значај ове струке је веома велики а њен развитак допринео је не само бољој и прецизнијој, већ и безбеднијој дијагностици и адекватнијем лечењу пацијената, као и већој заштити радника у зони јонизујућег зрачења. Дужност радиолога је да између осталог, води рачуна о адекватној заштити пацијента, себе и свих својих колега.

Ипак, овај посао и даље није без ризика због константне изложености јонизујућем зрачењу које има вишеструке негативне ефекте по здравље.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ionizing Radiation - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2023-04-30. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • М. Милановић: Организација и историја радиолошке службе, уџбеник Београд,2005.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Радиолог&oldid=26491315”