Пређи на садржај

Најза

С Википедије, слободне енциклопедије
Најза

Класификација вишецевни бацач ракета
Шасија КамАЗ-63502
Историја
Земља развоја  Израел
 Казахстан,
Произвођач Soltam Ltd. уз учешће IMI (Israel Military Industries) [1]
Период производње од 2008
Период употребе од 2008 — до данас
Број произведених јединица 380 ком.
Цена по јединици 600.000 УСД
Димензије
Тежина у борбеном положају 13 700 кг
Дужина у маршевом положају 9850 мм [1]
Ширина у маршевом положају 2500 мм [1]
Висина у маршевом положају 3080 мм [1]
Клиренс 390 мм
Наоружање
Калибар 122-мм — Град
220-мм — Ураган
240-мм — Екстра
300-мм — Супер Екстра
Број цеви 12—40
Домет према калибру 122-мм РС – 21 км,
220-мм РС – 34 км,
ЛАР-160 – 45 км,
ИМИ Екстра – 150 км [1]
Минимални домет паљбе 1300 м
Максимални домет паљбе 18000 м
Ударна површина 11000—46000 м² [1]
Посада 3 људи.
Прелазак система из маршевог у борбни положај 5 мин
Потребно време за напуштање ватреног положаја након плотуна 3 мин
Погон
Тип мотора 8-цилиндрични V- 8 дизел [1]
Снага мотора 360 и 375 КС
Максимална брзина на аутопуту 110 км/ч
Досег возила 550 км
Врста погонског система на точковима 8×8


Најза (каз. Пика, копьё) — је вишецевни бацач ракета, развијен од стране израелске фирме Солтам за потребе казахстанске војске.

Историја развоја[уреди | уреди извор]

Вишецевни бацач ракета Најза развијен је 2007. године уз учешће специјалне израелске корпорације “Израелска војна индустрија” производња је усавршена 2008. Године у Петровском заводу тешке машиноградње (АО «ПЗТМ») .[2] Демонстрацијски узорак ВБР-а је поднет за тестирање 12. механизиране бригаде у мају 2008. године.

ВБР "Најза" усвојила је казахска војска 2008. године. Прве две јединице ове технике су примљене од стране трупа у новембру 2008. године.[3][3]


Током испитивања откривени су неки конструкцијски недостаци на систему: нарочито је утврђено да је објекат способан да гађа и то са 122 mm ракетним пројектилима и од 220 mm, али не може испалити израелске ЛАР-160 ракете.[4]

Тактичко техничке карактеристике[уреди | уреди извор]

Вишецевни бацач ракета Најза је више-калибарни систем и способан је да гађа са више типова пројектила:

  • 122-mm «Град»;
  • 220-mm «Ураган»;
  • 240-m «EXTRA» (Extended Range Artillery tactical-range artillery missile);
  • 300-m «Super EXTRA»;
  • крилате ракете «Далила» (IMI Delilah)

Даљина гађања (13—180 km) различитих могућности у зависности од типа ракетног пројектила.

Вишецевни бацач ракета Најза је опремљен аутоматским системом за управљање и командовање С2.[5] Цена једног ВБР-а је око 600.000 америчких долара.[6]

Састав ВБР дивизиона "Најза", поред вишенаменских лансера ракета, укључује и аутоматизовани систем за управљање артиљеријском ватром, машине за транспорт и утовар, аутоматску метео станицу, објекте за дигиталну комуникацију, рачунар, ласерске алате за извиђање, средства за припрему и преношење почетних података за паљбу у аутоматском режиму, сателитским и инерцијалним навигационим системима, као и беспилотним ваздушним возилима.[7]

Корисници[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е http://eragun.org/heavy-armament/nayza.html-[мртва веза] Найза (Nayza) Posted on 30.03.2020
  2. ^ „Полковник А. Джутабаев: «Айбат», «Найза», «Семсер». У Казахстана амбициозная программа выпуска собственного вооружения // ИА «Центразия» от 16.10.2008”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2018. г. Приступљено 24. 05. 2018. 
  3. ^ а б „Г. Бендицкий: Батареи просят бабла. «Новейшие» казахстано-израильские артсистемы не выдерживают критики // ИА «Центразия» от 18.12.2008”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2018. г. Приступљено 24. 05. 2018. 
  4. ^ „И. Кедров. Израильско-казахстанские «Грады» и «Ураганы» // ИА «Центразия» от 16.06.2010”. Архивирано из оригинала 24. 05. 2018. г. Приступљено 24. 05. 2018. 
  5. ^ „Grzegorz Holdanowicz. Kazakhstan improves artillery with Israeli support // «Jane’s» от 07.07.2008”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2012. г. Приступљено 24. 5. 2018. 
  6. ^ „От «Града» к «Торнадо» // «Оружие России» от 4 марта 2012”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2013. г. Приступљено 24. 05. 2018. 
  7. ^ М. Касымов. Как жахнет! Архивирано на сајту Wayback Machine (7. март 2009) // газета «Сарбаз», 2008 год

Спољашње везе[уреди | уреди извор]