Никола Арсеновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Арсеновић
Self-portrait
Датум рођења(1823-00-00)1823.
Место рођењаОсијек, Краљевина Славонија, Аустријско царство
Датум смрти18. јул 1887.(1887-07-18) (63/64 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија
ЗанимањеКројач
Илустратор
Значајни радовиЈугословенска народна ношња

Никола Арсеновић (1823 – 18. јул 1887) био је српски илустратор и дизајнер народне ношње. Постхумно је прозван „југословенским етнографом”. По занимању кројач, почео је да илуструје сељачку одећу путујући земљом. Већину његових радова набавио је Етнографски музеј у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1823. у Ретфали код Осијека[1] на подручју Краљевине Славоније у саставу Аустријског царства.

Основну школу завршио је у Осијеку, а потом се одлучио за занат кројача.[2] Као младић путовао је у Пешту и Беч, да усавршава занат, потом даље у Париз и Немачку.[2] Након седам година се вратио у завичај и настанио у Вуковару, где се оженио и отворио велику кројачку радњу са осам радника.[2] Осим сељачке (или „народне“) одеће, кројио је и за војне старешине, свештенство и грађане.[2]

1868. покушао је да оснује уметничко-занатске школе у Великом Бечкереку, Руми и Иригу. Своју огромну колекцију сликаних народних ношњи 1873. нуди имућним људима у Бечу, Загребу и Београду. Његову збирку коначно је 1879. године откупило Министарство просвете у Београду за Народни музеј, које објављује неколико књига са његовим цртежима: Албум народне ношње, Атлас орнамената и Техноматски компендијум, који се данас налази у Етнографском музеју Београда. Његови цртежи народних ношњи постали су колекционарски предмети европских краљевских породица и могу се наћи раштркани у разним европским музејима. Акварел са македонском етничком одећом, направљен током његове посете Македонији око 1860. године, налази се у колекцији Музеја Викторије и Алберта.[3]

1866. Никола одлази из Вуковара, остављајући жену и четворо деце, да путује у оне крајеве Аустроугарске који су били насељени Јужним Словенима. Можда је био инспирисан романтизмом, или растућим Илирским покретом, изданаком панславизма који је настојао да уједини Јужне Словене у једну земљу.[4]

На позив самог кнеза Милана Обреновића, Арсеновић од 1879 – 1880. путује по недавно независној Кнежевини Србији, а посебно га плени најјужнија ношња. Врање, Ниш, Пирот, Гњилане све су уврштене у његову колекцију. У истом временском периоду истражује и Сарајево и Брод.[4]

Преминуо је у Београду, 18. јула 1887.[1] Сахрањен је на београдском Новом гробљу. Након проширења и реструктурирања гробља 1920-их и 1930-их, гроб Николе Арсеновића је изгубљен.[4]

Никола Зега, некадашњи кустос Етнографског музеја у Београду, упоредио је Арсеновића са Вуком Караџићем; оно што је Вук био језику и нематеријалној култури Срба, то је био и Никола Арсеновић за српску материјалну текстилну баштину. Зега је 1923. написао:

“То што нам је Вук о народном оделу оставио, допунио је сликама Никола Арсеновић. Кад се слике Арсеновићеве упореде са описом Вуковим, наћи ће се поудуарности, наћи ће се многи аљетци, које Вук укратко описује, у сликама Арсеновићевим пошто су одела на свима Арсеновићевим сликама верно и марљиво израђена.”[4]

Дело[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Gavrilović 2004, стр. 37
  2. ^ а б в г Gavrilović 2004, стр. 38
  3. ^ Miloševski, Vlatko (2020-04-13). „Arsenović Nikola”. Art Lexicon (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14. 
  4. ^ а б в г „Никола Арсеновић – Nikola Arsenović”. Свилен конац Silken Thread (на језику: енглески). 2017-05-12. Приступљено 2024-05-14. 

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Зец, Татјана (2004). SERBIAN FOLK COSTUMES From the Album of Nikola Arsenović. Етнографски Музеј. 
  • Гавриловић, Љиљана (2004). Балкански Костими Николе Арсеновића. Етнографски институт САНУ. ISBN 978-86-7587-030-2. 
  • Гавриловић, Љиљана; Радојичић, Драгана (2006). Југословенски етнограф Никола Арсеновић. Београд: Српска академија наука и уметности, Етнографски институт. ISBN 9788675870340. 
  • Арсеновић, Никола, Митар С. Влаховић, и Босиљка Радовић. Српска народна ношња у Етнографском музеју у Београду: Акварели Николе Арсеновића, 1823-1885. Београд: Магазин “Југославија“, 1954.
  • Пантелић, Никола; Ђорђевић, Миодраг. Народна Уметност Југославије. Београд: Југословeнска Ревија, 1984.
  • Пантелић, Никола. Етнографски Музеј У Београду, 1901-1984. Београд: Етнографски Музеј У Београду, 1984.
  • Зега, Никола. Збирка Николе Арсеновића. Народна Старина, Том. 2 и 5, Новембар 1923.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Никола_Арсеновић&oldid=27783936”