Пређи на садржај

Нишлићева кућа

С Википедије, слободне енциклопедије
Нишлићева кућа
Нишлићева кућа
Опште информације
МестоГроцка
ОпштинаБеоград
Држава Србија
Врста споменикаСпоменик културе
Време настанкаРани XIX век
Тип културног добраКултурно добро од великог значаја.
ВласникРепублика Србија
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Београд
beogradskonasledje.rs

Нишлићева кућа је једна од најстаријих кућа у Грочанској чаршији, подигнута у 19. веку.

Грочанска чаршија је још 1966. године проглашена је за споменик културе – просторну културно-историјску целину.[1][2] Тринаест година касније, 1979. године, Грочанска чаршија утврђена и за културно добро од великог значаја.[3] Поред решења о заштити Грочанске чаршије, у овом периоду донета су и решења којима су заштићени и појединачни објекти на територији вароши.[4] Нишлићева кућа налази се у Чаршији и заштићена је у склопу просторне културно-историјске целине.[5]

Историја[уреди | уреди извор]

Породица Нишлић је пореклом из Ниша. Најстарији предак био је Драгутин. Радио је у општини као деловођа. Са супругом Јованком имао петоро деце: Михаила, Милицу, Петрију, Илију и Исаила (Ису). У истом дворишту породичне куће Нишлића налазио се модерно опремљен млин који је служио за млевење крупног брашна за сточну исхрану.

Нишлићев млин[уреди | уреди извор]

У јесен 1928. године почела је са радом прва централа која је производила струју с бензинским погонским горивом и трајала је само три године јер није могла да задовољи капацитете Варошице. Власник млина Исаило (Иса) Нишлић прихватио је обавезу о производњи струје (1931. година) и са општином склопио споразум и обавезу о снадбевању струјом све досадашње кориснике.[6]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Решење Завода бр. 470/4 од 12. 5. 1966.
  2. ^ Документација Завода за заштиту споменика културе града Београда
  3. ^ Одлука, Службени гласник СРС, бр. 14/79.
  4. ^ Живковић 2011, стр. 269-270
  5. ^ Атић 2018, стр. 24
  6. ^ Лазаревић, Милан (1999). Гроцка и Грочани. Београд. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Лазаревић, Милан (1999). Гроцка и Грочани. Београд: Библиотека "Илија Гарашанин". 
  • Живковић, Нада (2011). „Грочанске куће - парадигма времена” (PDF). Наслеђе: 267—279. Приступљено 1. 10. 2018. COBISS.SR 186737932
  • Атић, Зорица (2018). Топлина варошког дома Гроцке : Грочанска чаршија и ранчићева кућа. Гроцка: Центар за културу Гроцка.