Нова кинематографија (1960-1972)

С Википедије, слободне енциклопедије

Нова кинематографија (порт. [siˈne.mɐ ˈno.vu] или Cinema Novo/Синема Ново), је жанр и покрет филма познат по свом нагласку на друштвеној једнакости и интелектуализму који је постао истакнут у Бразилу током 1960-их и 1970-их.[1]

Покрет је настао као одговор на класне и расне немире у Бразилу и Сједињеним Државама. Под утицајем италијанског неореализма и француског новог таласа, филмови произведени под идеологијом Синема Ново супротставили су се традиционалној бразилској кинематографији, која се првенствено састојала од мјузикла, комедија и епова у холивудском стилу.[2]

Глаубер Роша се сматра најутицајнијим филмским ствараоцем из овог покрета.[3][4] Данас се покрет често дели на три узастопне фазе које се разликују по тону, стилу и садржају.

Утицаји[уреди | уреди извор]

Бразилски филмски ствараоци обликовали су Синема Ново према жанровима познатим по субверзивности: италијански неореализам и француски нови талас. Џонсон и Стем даље тврде да Синема Ново има нешто заједничко „са совјетским филмом двадесетих година“, који је, попут италијанског неореализма и француског новог таласа, имао „склоност ка теоретисању сопствене кинематографске праксе.“[5] Италијански неореалистички филм се често снимао са непрофесионалним глумцима и приказаним грађанима радничке класе током тешких економских времена након Другог светског рата. Француски нови талас је у великој мери црпио из италијанског неореализма, пошто су редитељи Новог таласа одбацили класичну кинематографију и прихватили иконоклазам.

Неки заговорници Синема Ново су били „презирни према политици [француског] новог таласа“, сматрајући његову тенденцију да стилски копира Холивуд као елитистички.[2] Али филмске ствараоце Синема Ново је у великој мери привукла употреба ауторске теорије од стране француског новог таласа, која је омогућила редитељима да праве нискобуџетне филмове и развију личне базе обожавалаца.

Утицајни филмови[уреди | уреди извор]

Прва фаза[уреди | уреди извор]

  • Aruanda (1960)
  • Arraial do Cabo (1960)
  • Cinco Vezes Favela (1962)
  • Barravento (1962)
  • The Unscrupulous Ones (1962)
  • Ganga Zumba (1963)
  • Barren Lives (1963)
  • Black God, White Devil (1964)
  • The Guns (1964)

Друга фаза[уреди | уреди извор]

  • A Facelida (1965)
  • The Challenge (1966)
  • Entranced Earth (1967)
  • The Brave Warrior (1968)
  • Hunger for Love (1968)
  • The Red Light Bandit (1968)

Трећа фаза[уреди | уреди извор]

  • Macunaíma (1969)
  • Antonio das Mortes (1969)
  • Of Gods and the Undead (1970)
  • The Heirs (1970)
  • How Tasty Was My Little Frenchman (1971)
  • Pindorama (1971)
  • São Bernardo (1972)
  • Iracema: Uma Transa Amazônica (1974)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Dixon & Foster, 293.
  2. ^ а б Johnson & Stam, 33.
  3. ^ Gazetas, стр. 308
  4. ^ Johnson & Stam, 42.
  5. ^ Johnson & Stam, 55.