Нови Дунав

С Википедије, слободне енциклопедије
Нови Дунав код Лангензерсдорфа Coordinates 48°14′00″N 16°24′20″E / 48.23333°N 16.40556°E / 48.23333; 16.40556
Нови Дунав између Донаушташта (Kaisermühlen) и Флоридсдорфа
Поглед са Леополдсберга на почетак Дунавског острва (Донауинсел) и одвајање Новог Дунава на уливној грађевини у Лангензерсдорфу
Copa Cagrana и Sunken City на обали реке Новог Дунава, са градом Дунав
Поглед јужно од Новог Дунава и улице Дунавског града, са Флорисдорфер моста

Нови Дунав (немачки Neue Donau) је бочни канал изграђен 1972–88. на источној страни Дунава у Бечу, Аустрија. Створен је да пружи заштиту од поплава прихватајући вишак воде.[1] Донауинсел (острво Дунав), направљено је од уклоњеног материјала,[2] и одваја нови пловни пут од главног тока реке. Програм Уједињених нација за људска насеља (UN-HABITAT) назвао је пројекат „првим заиста вишенаменским и у потпуности одрживим системом заштите од поплава“.[3]

Нови Дунав тече паралелно са реком око 21 км[3] кроз бечко градско подручје. Раздваја се од главног тока у Лангензерсдорфу у Доњој Аустрији (северозападно од града), протиче кроз 21. округ и придружује му се у националном парку Дунав-Ауен у 22. округу (на југоистоку). Канал је око 150 m широк; острво је ширине између 70 и 210 м. Садашњи ток Новог Дунава и место Дунавског острва претходно су били простране ливаде које су као поплавно подручје представљали прве покушаје заштите од поплава Дунава, 1868 - 75. Лева, северна обала Новог Дунава заштићена је браном Хубертус (Марчфелдова заштитна брана), која је завршена 1875. године.

Након катастрофалних поплава у Бечу 1954, године дискусија довеле су до новог плана за регулисање Дунава који би обухватио изградњу ослобађајућег канала и дуге баријере у виду острва.[4] Изградња је започета 1972.[5] а завршена је тек 1988. године.

На почетку Новог Дунава је прелив познат као уливна грађевина (Einlaufbauwerk), који је обично затворен, чинећи Нови Дунав мирним водним телом.[6] Када се ниво Дунава дигне, отвара се ради ослобађања притиска на реку и спречавања поплаве. То обично доводи до забране пливања у Новом Дунаву која траје највише неколико недеља, све док се квалитет воде не побољша. Даљи преливи налазе се тик изнад моста Пратер (прелив 1) и на нивоу нафтног терминала Лобау (прелив 2),[7] приближно 1,5 км пре него што се Нови Дунав придружи главном водотоку.

До Новог Дунава се може доћи преко линија У6 (станица Нови Дунав), У1 (станица Донауинсел) и У2 (станица Донауштатбрике), трамвајском линијом 31 преко моста Флоридсдорф, као и разним градским аутобуским линијама. Има стазе погодне за регате; у септембру 2009. године одржана је Светска регата веслања [8]; и скијање на води. Најпознатији део обале је Copa Cagrana, поред моста Рајхсбрике (Reichsbrücke). Приватни моторни бродови нису дозвољени на Новом Дунаву.

Описана је као "аутопут за пливаче", јер су је људи користили да путују по граду.[9]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Einar Broch, et al., Hydropower '97: Proceedings of the 3rd International Conference on Hydropower, Trondheim/Norway/30 June – 2 July, 1997, Rotterdam/Brookfield, Vermont: Balkema. . 1997. стр. 89. ISBN 90-5410-888-6 https://books.google.com/books?id=iG3-CD8O6l0C&pg=PA89&dq=%22New+Danube%22+flood+control&cd=3#v=onepage&q=%22New%20Danube%22%20flood%20control&f=false.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ): "the New Danube was built as an artificial spillway for flood protection."
  2. ^ Archiv für Hydrobiologie Supplement volume, Volume 155 (1995), p. 213.
  3. ^ а б Flood Control on the Danube in Vienna, Austria – The Danube Island Project Архивирано 2011-06-11 на сајту Wayback Machine, 2006 Best Practices Database, The United Nations Human Settlements Programme, 2007, retrieved May 30, 2010.
  4. ^ Iwona Wagner, J. Marsalek, and Pascal Breil, Aquatic Habitats in Sustainable Urban Water Management: Science, Policy and Practice, Paris: UNESCO, Leiden: Taylor & Francis. . 2008. стр. 195. ISBN 978-92-3-104062-7 https://books.google.com/books?id=lxNDrFTcGggC&pg=PA195&dq=%22New+Danube%22+flood+control&cd=5#v=onepage&q=%22New%20Danube%22%20flood%20control&f=false.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
  5. ^ Michael Ludwig, Fritz Hofmann, and Martin Lang, 60 Jahre Wien 1945–2005. . Vienna: Bohmann. 2005. стр. 187. ISBN 3-901983-57-0 https://books.google.com/books?id=wdkhAQAAIAAJ&q=%22Die+Neue+Donau%22++1975+-wikipedia&dq=%22Die+Neue+Donau%22++1975+-wikipedia&hl=en&ei=lbYCTKyWE5WqNqPY_Ds&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=2&ved=0CCgQ6AEwATgK.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) (German).
  6. ^ Flood Protection: Solution on the Danube at Vienna Архивирано на сајту Wayback Machine (6. јул 2011), Aquamedia.at, retrieved May 30, 2010.
  7. ^ Raimund Hinkel (1995). Wien an der Donau: der grosse Strom, seine Beziehungen zur Stadt und die Entwicklung der Schiffahrt im Wandel der Zeiten. Vienna: Brandstätter. стр. 72. ISBN 3-85447-509-8. : "Die Wehre I (oberhalb der Praterbrücke) und II (am unteren Ende des Gerinnes)," "Gesamtlänge von 21,2 km von ihrem Anfang bei Langenzersdorf bis zu ihrem Ende beim Ölhafen Lobau (Wehr II)"
  8. ^ Official site, World Rowing, retrieved May 30, 2010.
  9. ^ „VIENNA’S AUTOBAHN FOR SWIMMERS”. Архивирано из оригинала 08. 03. 2022. г. Приступљено 2018-01-04. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Серија чланака о регулацији Дунава хронолошким редоследом

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нови_Дунав&oldid=26952820”