Олга Славникова

С Википедије, слободне енциклопедије
Олга Славникова
Олга Славникова, 2011
Лични подаци
Датум рођења(1957-10-23)23. октобар 1957. (66 год.)
Место рођењаЈекатеринбург, Совјетски Савез
Занимањекњижевник, књижевни критичар
Књижевни рад
Најважнија дела2017
НаградеРуски Букер 2006. године

Олга Александровна Славникова (рус. О́льга Алекса́ндровна Сла́вникова 23. октобар 1957. Јекатеринбург) је руска књижевница и књижевни критичар. Награђена је наградом Руски Букер 2006, и наградом Јасна Пољана 2018. године.

Биографија[уреди | уреди извор]

Олга Славникова је рођена и одрасла у Јекатеринбургу.[1] Дипломирала је на новинарство на Уралском државном универзитету 1981. године. Радила је у Научно -истраживачком институту Тјажмаш до 1988. године. Затим је била уредник у књижевном часопису.[2]

Њена прва белетристичка дела објављена су крајем осамдесетих. Живи и ради у Москви од 2001. године.[3]

Романе је почела да објављује деведесетих година, и за њих добила награде, укључујући награду Аполон Григориев, награду Полонски, награду Базгов, награду Октобар и награду Урал. [2]За роман 2017. награђена је наградом Руски Букер 2006. године.[4]

За роман Скок у даљ из 2018. године, освојила је награду Јасна Пољана и била је у ужем избору за Велику књигу.[5]

Такође, пише књижевне критике о савременој књижевности и ради као директор Дебитантске књижевне награде, која годишње прими до 50.000 пријава.[3] Награду је основала приватна организација Поколение како би помогла младим руским ауторима да објављују своја дела у Русији и у преводима широм света. Олга је директорка дебитантске награде од 2001. године.[6]

Библиографија[уреди | уреди извор]

Романи[уреди | уреди извор]

  • Бруцошкиња, 1988
  • Вилин коњиц увеличан до величине пса, 1999.
  • Сам у огледалу, 2000.
  • Бесмртни, 2001.
  • 2017, 2006.
  • Лака глава, 2010.
  • Скок у даљ 2018.

Приповетке[уреди | уреди извор]

  • Љубав у седмом вагону, 2008.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Nine of Russia's Foremost Women Writers”. Glas. Архивирано из оригинала 22. 01. 2020. г. Приступљено 30. 5. 2013. 
  2. ^ а б „Olga Slavnikova”. arhipelag.rs. Приступљено 26. 4. 2021. 
  3. ^ а б „Olga Slavnikova”. Academia Rossica. Архивирано из оригинала 26. 09. 2013. г. Приступљено 30. 5. 2013. 
  4. ^ „Archive – 2006” (на језику: руски). Russian Booker Prize. Архивирано из оригинала 18. 6. 2013. г. Приступљено 30. 5. 2013. 
  5. ^ „Olga Slavnikova”. readrussia.org. Приступљено 26. 4. 2021. 
  6. ^ Kiem, Elizabeth (25. 10. 2012). „Olga Slavnikova”. The Morning News. Приступљено 31. 5. 2013. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Олга_Славникова&oldid=26067559”