Пређи на садржај

Отежано дисање

С Википедије, слободне енциклопедије
Отежано дисање
Класификација и спољашњи ресурси
МКБ-10R06.0
МКБ-9-CM786.0
DiseasesDB15892
MedlinePlus003075
MeSHD004417

Отежано дисање, губитак даха, недостатак ваздуха, диспнеја[1] (енгл. Labored Breathing) је поремећај дисања који се карактерише повећаним напором и већим ангажовање мускулатуре грудног коша и праћено је стридором, и другим звучним манифестацијама.[2] У неким околностима, отежано дисање, мањег степена, може да буде нормална појава (нпр. у току напорног вежбања, нарочито код особа које не вежбају редовно), док је у многим другим ситуацијама, отежано дисање знак присуства значајних болести, које одмах треба да буду сагледане од стране лекара.

Етиологија[уреди | уреди извор]

Отежано дисање поред потешкоћа које ствара због субјективног осећај недостатка ваздуха, карактерише се и појавом бола у току удисаја или издисаја, појаве стезање у грлу или грудима при дисању или осећаја опструкције у грлу која ограничава кретање ваздуха кроз дисајне путеве и плућа. Постоји безброј разлога (од тешке анафилаксе до напада акутне астме), и сви су они углавном опасни по живот.[3]

Уобичајени узроци[уреди | уреди извор]

Отежано дисање има много различитих узрока међу којима су најзначајнији;[4]

  • Сметње у кретању ваздуха кроз горње дисајне путеве; нос, уста или грла могу изазвати отежано дисање.
  • Срчана болести су чест узрок отежаног дисања, (нпр. ако срце није у стању да пумпа довољно крви потребне за снабдевање тела кисеоником)[5]
  • Поремећаји циркулације (нпр. ако мозак, мишићи, или други органи у телу не добијају довољно кисеоника, ово стаење може изазвати појаву отежаног дисања.
  • Душевни поремећаји, (нпр као што је страах или анксиозност...), могу изазвати отежано дисање.
  • Поремећај ацидобазне равнотеже у крви (нпр. хипоксија)

Специфични узроци[уреди | уреди извор]

Специфични узроци отежаног дисања могу бити:[1]

Манифестације[уреди | уреди извор]

Отежано дисање се најчешће може манифестовати као;

  • Хиперпнеја - брже и / или дубље дисање
  • Тахипнеја - повећана стопа дисања
  • Интензивно ангажовање додатне дисајне мускулатуре.[2]
  • Увлачење грудних костију које се манифестује увлачењем коже око ребара и врха грудне кости.[4]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Definition of Dyspnea”. Архивирано из оригинала 01. 07. 2014. г.  MedicineNet. Last Editorial Review: 11/1/1998]
  2. ^ а б Levene, Malcolm I.; David Ian Tudehope,Michael John Thearle (2000). Essentials of neonatal medicine. Wiley-Blackwell. стр. 28. ISBN 978-0-632-05163-2. 
  3. ^ (језик: енглески) Symptoms of Labored Breathing By Michael Hinckley, eHow.com
  4. ^ а б West, JB (2008). Pulmonary pathophysiology: the essentials (7 изд.). Baltimore: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 45. 
  5. ^ „Medilexicon Medical Dictionary - 'Labored Respiration'. Архивирано из оригинала 31. 07. 2016. г. Приступљено 12. 12. 2009. 
  6. ^ Božić, M., Dokić, Lj., Nikolić, S., i dr. (2004) Infektivne bolesti. Beograd: Medicinski fakultet
  7. ^ Pietra GG, Capron F, Stewart S, et al. Pathologic assessment of vasculopathies in pulmonary hypertension. J Am Coll Cardiol. 2004;43(12 Suppl S):25S-32S
  8. ^ Trifunović, G., Baljošević, S., Vujičić, C., Perić, V., & Aksentijević, V. (2007). Virusni coxsackie miokarditis. Medicinska praksa, 25  (28):  55–60.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).