Пређи на садржај

Офанзива на Мајевици

С Википедије, слободне енциклопедије

Офанзива на Мајевици је био напад АРБиХ да овлада врховима Столице, Бањ брдо и заузме насеља око Лопаре. Ова битка се одвијала у најтежој години ВРС 1995. али упркос свим нападима АРБиХ, ВРС је одбранила села Прибој, Пипери, Вакуф, Бруснице, врхове на Мајевици и репетитор.[1][2]

Офанзива на Мајевици
Део Рата у БиХ

Офанзива на Мајевици
Времемартмај 1995.
Место
Исход АРБиХ напад постаје неуспјех и има велики број страдалих
Сукобљене стране
Република Српска Источнобосански корпус Војске Републике Српске
Гарда Пантери
Босна и Херцеговина 2. корпус АРБиХ
Команданти и вође
Република Српска Ратко Младић
Република Српска Миленко Живановић
Босна и Херцеговина Сенад Делић
Јачина
12.000 14.000
Жртве и губици
непознати преко 600 погинулих

Ток догађаја[уреди | уреди извор]

Почетком муслиманских офанзива на Влашићу, почињу и офанзиве на Мајевици. Циљ офанзиве АРБиХ је преузимање репетитора, врхове Столице и Бањ брдо на Мајевици.[3][4] Бригадни генерал Сеад Делић комадант 2. корпус АРБиХ је започео напад дуж широког фронта у Мајевици. Под командом њене 25. дивизије, 2. корпус је ангажовао око 6.000 јуришних трупа из шест бригада за ослобођење и лаке бригаде, подржаних са 8.000 трупа из четири сектора 25. дивизије које су држале планинске бригаде, као и шачицом тенкова и артиљеријских јединица.[5] За разлику од Влашића, у првим данима зимске офанзиве на Мајевицу муслиманска страна је претрпјела огромне губитке. Око врхова Столица, Бањ брдо, Колевка и Мала Јелица се воде тешке борбе. Жесток отпор Срба и дубок сњег приморава АРБиХ да обустави офанзиву. Размјењује се и артиљеријска ватра, УН посматрачи су у једном дану избројали 2.700 детонација граната. 23. марта, битка се наставља, АРБиХ је гурнула српске борце са сјевера и у потпуности довела врх Столице са репетитором у окружење, гдје се воде огорчене борбе српских браниоца са АРБиХ практично за сами репетитор. Обе стране су претрпеле више десетина мртвих. Председник РС Радован Караџић 24. марта јавно изјављује да ускоро почиње контраофанзива на Мајевици и помоћ шаци српских хероја који у окружењу огорчено бране репетитор. Следећег дана, власти УН-а су изјавиле да је АРБиХ заузела око 50 квадратних километара територије око трансмитера Столице, али је босанска влада признала да нису заузели сам репетитор. ВРС прави контра напад 25. и 26. марта и артиљеријама туче положаје АРБиХ.[6] Контра-напад је изведен од стране специјалних снага ''Пантери'' из 1. Бијељинске бригаде и 3. батаљон војне полиције, који су успјели да се пробију кроз обруч и да успоставе уски коридор до репетитора. Због сњега и интезивних борби посустаје морал и напади АРБиХ на врх Столице те 2. корпус АРБиХ пребацује нападе са сјеверозападне стране из села Лукавица на села Пипери, Брусница и Вакуф и са југоистока из правца Теочака. Међутим Војска Републике Српске је одбила све нападе. АРБиХ 2. корпус нспирисани побједом 3. корпуса на Влашићу, муслимани 4. априла поново покушавају да обколе врх Столице али су сви напади одбијени. ВРС 6. априла са истим елитним јединицама које су успоставиле коридор са репетитором, праве контраофанзиву и ослобађају окупиране висове око врха Столице. Јединице 2. корпуса АРБиХ се 7. априла повлаче на почетне положаје.[7] Током априла и почетком маја, муслимански борци су покушали неколико напада на српске линије одбране али без успјеха. Мали помак се десио 2. маја када АРБиХ прилази планинском вису Колевка (870м.). Али главни задатак освајања Столица највећег врха  Мајевице са репетитором је остао до краја рата недостижан циљ муслиманске стране која је репетитор могла посматрати само преко двогледа. Поновно 2. корпус АРБиХ је током задњег напада на Столице претрпео страховите губитке. Тачни податци до данас нису објављени али према сведочењу муслимана бројке се врте око неколико стотина мртвих, рањених и промрзлих људи. У временима посље битке, један од српских браниоца репетитора је изнјео своје утиске у словеначком часопису ''Рече'': ''Да ти кажем истину, ми би смо изгубили Мајевицу да није било сњега, турци далеко бројнији оковани у сњегу су у нападима гинули ко зечеви''

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict (на језику: енглески). Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. стр. 302. ISBN 978-0-16-066472-4. 
  2. ^ Balkan Battlegrounds: A Military History of the Yugoslav Conflict (на језику: енглески). Central Intelligence Agency, Office of Russian and European Analysis. 2002. стр. 303. ISBN 978-0-16-066472-4. 
  3. ^ „Majevičko ratište 1992-1995. godine | Katera”. katera.news (на језику: српски). Приступљено 2024-04-28. 
  4. ^ „Мајевичко ратиште 1992-1995. године | Катера”. katera.news (на језику: српски). Приступљено 2024-04-28. 
  5. ^ Srpska, Unknown From (субота, 1. август 2015). „ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКИ РАТ 1991-1995: Мајевичко ратиште 1992 - 1995.”. ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКИ РАТ 1991-1995. Приступљено 2024-04-28.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ Пипери, Мајевицa 31.08.1995. (на језику: српски), Приступљено 2024-04-28 
  7. ^ „SJEĆANJE NA 1. JUN 1995. Junacima Majevice položeno cvijeće i zapaljene svijeće (FOTO)”. Srpskainfo (на језику: српски). 2021-06-01. Приступљено 2024-04-28. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]