ПВО Сирије

С Википедије, слободне енциклопедије
ПВО Сирије
Општи подаци
Основано: 1946. година
Држава:  Сирија
У саставу: Оружаних снага Сирије
Команда Дамаск
Командант: Башар ел Асад
Величина: 40.000 (+ 20.000 резерва)
На положају: 40.000
Портал:Ваздухопловство

Противваздушна одбрана (ПВО) Сирије је засебан вид и независна је у систему командовања, унутар Оружаних снага Сирије. Била је припојена и онда је одвојена од Сиријске арапске војске и Војног ваздухопловства Сирије. ПВО Сирије сачињава двадесет пет бригада, свака је са по шест батерија, опремљених ракетним системима земља-ваздух (SAM) (енгл. Surface-to-air missile). Опремљених са 650 статичких С-75 (двина), С-125 нева и лансера С-200, 200 мобилних 2К12 куб и лансера Бук и преко 4.000 противавионских топова у распону калибара од 23 mm до 100 mm. Ту су и два самостална ракетна пука, наоружана са Оса и С-300, сваки са четири батерије од по 48 мобилних ракетних система.

Сиријски систем за рано упозоравање се састоји од радара великог домета: П-12 радар, П-14 радар, П-15 радар, П-30 радар, П-35 радар, П-80 радар, ПРВ-13 радар и ПРВ-16 радар који су мобилни и статичких радарских станица, широм Сирије.[1][2]

Тренутна структура и организација[уреди | уреди извор]

Део сиријско ракетног система 2К12 Куб (SA-6), на локацији у близини ауто-пута БејрутДамаск , са погледом на долину Беко, почетком 1982. године.
Дејство ракетних система земља.ваздух (SAM).

ПВО Сирије сачињава редовни формацијски састав од:[1][2]

  • 40.000 припадника
  • Две ПВО дивизија
    • Двадесет пет ПВО бригада
      • Сто тридесет ПВО батерија

25 тимова одбране (130 батерије), укључујући:

  • Самоходна ракетна средства
  • Вучна ракетна средства
  • Два ракетна пука SA-5 (С-200) (у свакој бригади до 2 дивизије са 2 батерије, у свакој).
    • Четири ракетна батаљона
      • Осам статичких ракетних батерија / положаја
  • Два независна ракетна пука

Инвентар[уреди | уреди извор]

Оружје Сиријског ПВО[3][4][5][6][7][8][9]
Инвентар средстава сиријске ПВО
Средство Порекло № комлета Коментар Слика
С-75  СССР 320
SA-2, НАТО ознака,

лансира се са постоља

С-125 Нева  СССР 148
SA-3 (НАТО ознака),

лансира се са постоља

С-200  СССР 48
SA-5 (НАТО ознака)
2К12 Куб  СССР 200
SA-6 (НАТО ознака)
Оса (ракетни систем)  СССР 60
SA-8 (НАТО ознака)
Стрела-1  СССР 20
SA-9 (НАТО ознака)
Стрела-13  СССР 35
SA-9 (НАТО ознака)
Бук (ракетни систем)  СССР 48
SA-11 (НАТО ознака)
]
Тунгуска (ракетни систем)  СССР ?
SA-19 (НАТО ознака)
Тор (ракетни систем)  Русија ?
SA-15 (НАТО ознака)
Панцир-С1  Русија 50
SA-22 (НАТО ознака)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Syrian Air Defence Forces.", ((en)) xairforces.com, 2011.
  2. ^ а б „Air Defense Command (ADC)” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity.org. Приступљено 8. 9. 2012. „ПВО команда 
  3. ^ „Syrie armee syrienne forces defense terrestres equipements militaires vehicule blindes informations - Army Recognition” (на језику: (језик: енглески)). Armyrecognition.com. Приступљено 27. 8. 2012. „ПВО средства Сирије [мртва веза]
  4. ^ „S-300P Missile System” (на језику: (језик: енглески)). Missilethreat.com. Архивирано из оригинала 11. 11. 2011. г. Приступљено 27. 8. 2012. „С-300  Текст „http://cns.miis.edu/cyprus/s300tdms.htm” игнорисан (помоћ)
  5. ^ „"The Russian S-300PMU-1 TMD System” (на језику: (језик: енглески)). Cns.miis.edu. Архивирано из оригинала 10. 11. 2010. г. Приступљено 27. 8. 2012. „С-300ПМУ 
  6. ^ „IDF: Syria's antiaircraft system still no match for IDF” (на језику: (језик: енглески)). Ynetnews.com. 1995-06-20. Приступљено 27. 8. 2012. „Противавионски систем 
  7. ^ „Syria receives SA-22 Greyhound” (на језику: (језик: енглески)). Geopoliticalmonitor.com. Архивирано из оригинала 14. 3. 2012. г. Приступљено 27. 8. 2012. „Руски системи 
  8. ^ „Syria - Air Force Equipment” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity.org. Приступљено 29. 8. 2012. „Динамика опремања 
  9. ^ „Syria” (PDF) (на језику: (језик: енглески)). Архивирано из оригинала (pdf) 2. 10. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2012. „Сирија 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]