Паскач
Паскач је био српски племић за вријеме Српског царства, који је имао титулу кнеза. Заједно са сином, севастократором Влатком, основао је манастир Светог Николе у селу Псачи, у коме се налази ктиторска фреска његове породице (три генерације), фрескописана између 1365. и 1371. године.[1] Приказан је као старац, сиједе косе,[2] како држи модел цркве заједно са Влатком у средини.[3] Поред Паскача је његова жена, племикиња Озра, и њихов унук, Угљеша.[3] Породица носи скупоцјену одјећу.[1] О Паскачу се више ништа не зна, он се не помиње у донаторским повељама.[4] Његова функција у држави је непозната и није познато у ком својству је добио титулу кнеза.[4] Мандић претпоставља да је Паскач био великаш, који је наслиједио Војислава као велики кнез, док је Лазар ту титулу добио након Паскачеве смрти, могуће за вријеме царства.[2] Композиција фресака се вреднује високо, као и други радови из 14. вијека, дио је неколико посебних студија.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Благојевић 1989, стр. 189.
- ^ а б Mandić 1986, стр. 227.
- ^ а б Zograf 1995, стр. 44.
- ^ а б Zograf 1995, стр. 46.
- ^ Recueil de travaux de l'Institut des études byzantines. 41. Naučno delo. 2004. стр. 209.
Литература[уреди | уреди извор]
- Recueil de travaux de l'Institut des études byzantines. 41. Naučno delo. 2004. стр. 209.
- Mandić, Svetislav (1986). Velika gospoda sve srpske zemlje i drugi prosopografski prilozi. Srpska književna zadruga.
- Благојевић, Милош (1989). Србија у доба Немањића: Од кнежевине до царства 1168-1371. Београд: Вајат.
- Zograf (1995). Zograf. 24. Galerija fresaka u Beogradu. стр. 44—46.
- „Portreti iz Psače”.