Перге

С Википедије, слободне енциклопедије
Перге гледано са Акропоља. Стадион и древно позориште су у горњем десном углу. Главна улица са колонадама у средини.

Перге (грчки Περγη, хетитски Parḫa[1] ) је древни град удаљен 14 километара од јужне обале Турске и 16 километара североисточно од Анталији (древна Attaleia) у Аксу. То је , после Сидеа, био је то најважнији град у античкој провинцији Памфилији. До данас сачуване рушевине даја добар приказ градског комплекса из касног хеленистичко- римског периода.

Историја[уреди | уреди извор]

У непосредној близини налазишта, пронађени су налази из раног бронзаног доба. Град се као "Parha" помиње у државном уговору великог хетитског краља Тудхалија IV и његовог вазала око 1235. п.н.е.[2] Потврду овоме налазимо у постојању насеље из касног бронзаног доба а чији су остаци откривени и објављени 2010.[3] Мало је археолошких доказа из хетитског периода као и доказа о грчкој имиграцији која се, према локалној традицији, наводно догодила наконТројанског рата. Перге се враћа у историју као грчки Памфилски град под великим утицајем Родоса и са блиским контактима са Кипром. У наредном периоду заједно са целом Памфилијом, мења се наизменично власт Персијанаца и Атињана, све док није био заузет од стране Александра Великог, који са својом војском долази из ликијског града Фаселиса. Пут између ова два града је описан као дуг и тежак.[4] Александрову власт прати власт Селеукида и Римљана. Перге је познато по обожавању Артемиде, чији је храм стајао на брду ван града и у чију част су се славили годишњи празници.[5]

46. ​​године нове ере, према Делима апостолским, свети Павле је отпутовао у Пергу, одатле продужио у Антиохију у Пизидији, а затим се вратио у Пергу где је проповедао реч Божију (Дела 14,25). Затим је напустио град и отишао у Аталеју (Анталију).[6]

Важност Перге, као секуларног града, током касног римског доба је опала.[7]

У првој половини 4. века, за време владавине Константина Великог (324-337), Перга је постала важан центар хришћанства, које је убрзо постало званична религија Римског царства. Град је задржао статус хришћанског центра у 5. и 6. веку.

У византијско доба био је седиште епископа. Данас је Перге само титуларна бискупија Римокатоличке цркве.

Детаљ фриза из позоришта: жртвена сцена са биковима.
Градска капија из хеленског периода, рушевине овалних кула.
Култна статуа Артемиде од Пергеа на бронзаном новцу из Пергеа, после 190. године пре нове ере.

Рушевине[уреди | уреди извор]

Античко позориште Перге је примало 14.000 гледалаца и једно је од највећих те врсте. Сачувана је половина позорнице у пуној висини. И данас се могу видети делови раније декорације са мермерним фризовима и рељефима, зидне облоге и нише са статуама . Укупно позориште има 48 редова седишта и са врха се пружа величанствен панорамски поглед на цео разрушени град и околину.

Између позоришта и града налази се велики, добро очуван стадион са 15.000 места и 50 сводова, који подупиру добро очуване редове седишта. Делимично су служиле као трговине, а сваки трећи као прилаз.

Већи остатак града лежи иза импресивних бедема . Саграђени су у трећем веку пре нове ере - вероватно под утицајем Александровог брзог заузимања града. Иза првих овалних кула отварају се широке и дугачке колонаде .

Моноптерос Тихе, богиње среће, стоји на великој агори . На путу до града пратите рушевине палате из царског доба и велику палестру, која је део велике гимназије .

На западној капији су терме - види се и аквадукт - а иза њих некропола . Најважнији саркофази и статуе сада се налазе у Археолошком музеју Анталије.

Стадион у облику слова У.
Сводови трибина стадиона

Личности[уреди | уреди извор]

Перге је родно место математичара Аполонија из Пергеа .

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Max Gander: Die geographischen Beziehungen der Lukka-Länder. Texte der Hethiter, Heft 27 (2010). ISBN 978-3-8253-5809-9. S. 63ff., 183
  2. ^ Wolf-Dietrich Niemeier, Griechenland und Kleinasien in der späten Bronzezeit. in: Michael Meier-Brügger, Homer, gedeutet durch ein großes Lexikon: Akten des Hamburger Kolloquiums vom 6.-8. Oktober 2010 zum Abschluss des Lexikons des frühgriechischen Epos. de Gruyter, Berlin/Boston, 2012, S. 156 (mit weiteren Belegen in Anm. 140).
  3. ^ Wolfram Martini: Die Akropolis von Perge in Pamphylien. Vom Siedlungsplatz zur Akropolis. (= Wissenschaftlichen Gesellschaft an der Johann Wolfgang Goethe-Universität Frankfurt am Main – Sitzungsberichte 48.1), Franz Steiner Verlag, 2010, S. 21 ff.
  4. ^ Arrian, Anab. i. 26; comp. Polyb. v. 72, xxii. 25; Liv. xxxviii. 37.
  5. ^ Strab. xiv. p. 667; Callim. Hymn. in Dian. 187; Scylax, p. 39; Dionys. Per. 854.
  6. ^ Acts 14:25
  7. ^ „Perge”. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Халук Абасоглу, Волфрам Мартини (ур. ): Die Akropolis von Perge. Band 1: Survey und Sondagen 1994–1997. Заберн, Мајнц 2003, ИСБН 3-8053-3293-9 .
  • Hansgerd Hellenkemper, Friedrich Hild: Lykien und Pamphylien. Band 1.Беч 2004, ИСБН 3-7001-3280-8, стр. 360-372. ( Табула Империи Бизантини, 8)
  • Adnan Pekman: Perge Tarihi – History of Perge. Türk Tarih Kurumu Basımevı, Ankara 1989. (Türkisch und Englisch)
  • Sencer Şahin: Die Inschriften von Perge. Band 1: Vorrömische Zeit, frühe und hohe Kaiserzeit. Habelt, Bonn 1999, ISBN 3-7749-2888-6. Band 2: Historische Texte aus dem 3. Jhrd. n. Chr., Grabtexte aus den 1.–3. Jahrhunderten der römischen Kaiserzeit, Fragmente. Habelt, Bonn 2004, ISBN 3-7749-3155-0.
  • Hüseyin Sabri Alanyalı: Der Kentauromachie- und der Gigantomachiefries im Theater von Perge. (Wiener Forschungen zur Archäologie 15), Wien 2013, ISBN 978-3-85161-094-9.

Weblinks[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Перге&oldid=26972396”