Пређи на садржај

Персида Пинтеровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Персида Пинтеровић
Персида Пинтеровић
Датум рођења(1844-09-29)29. септембар 1844.
Место рођењаРумаАустријско царство
Датум смрти2. јун 1895.(1895-06-02) (50 год.)
Место смртиБеоградКраљевина Србија

Персида Пинтеровић (Рума, 1844Београд, 1895) била је српска учитељица, управница школе, хуманиста и болничарка.[1]

Педагошки рад[уреди | уреди извор]

Фотографија Персиде Пинтеровић

Рођена је у породици угледних родитеља Настасије и Станка, трговца. После завршене Женске учитељске школе у Бечкереку (Зрењанину), запослила се у Шапцу. После успешног почетка и награда, по савету Љубомира Ненадовића, познатог српског књижевника и тадашњег изасланика Министарства просвете прелази за Београд. У Београду је 1864. године положила стручни испит и била је постављена за наставницу на Вишој женској школи, где је предавала српски и немачки језик, књижевност, методику, краснопис и ручни рад. За време школовања, код ње је становала Драга Љочић, прва жена лекар у Србији.

Као награду за свој педагошки рад, добила је стипендију за усавршавање у Пруској, где је отишла 1874. године, да би по повратку наставила са радом на Вишој женској школи. Године 1894. наследила је Катарину Миловук на месту управатељице школе.

Хуманитарни рад[уреди | уреди извор]

У миру је била веома активна у „Женском друштву”, да би од 1887. године била на њеном челу. У време српско-турског и српско-бугарског рата била је болничарка и за све што је тада учинила одликована је Похвалницом Црвеног крста и Сребрном медаљом.

Умрла је у Београду 2. јуна 1895. године.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Persida Pinterović - u miru predavala, u ratu lečila”. Novosti. 12. januar 2015. Приступљено 21. 9. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]