Петко Чанчар
| Петко Чанчар | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1936. |
| Место рођења | Фоча,  Краљевина Југославија |
| Политичка каријера | |
| Политичка странка | Српски народни савез Републике Српске (од 1997) Српска демократска странка (до 1997) |
Петко Чанчар (Фоча, 1936) је српски правник, пјесник и афористичар. Бивши је министар правде Републике Српске.[1]
Живот[уреди | уреди извор]
Као народни посланик, учествовао је у првом сазиву Народне скупштине Републике Српске.[2] Обављао је дужност судије Врховног суда Српске.[2] Био је министар правде Републике Српске од 18. јануара 1998. до 12. јануара 2001, након чега је пензионисан.[1][2] Живи у Фочи.[2]
Признања[уреди | уреди извор]
- Председник Републике Српске га је 1994. одликовао Орденом Немањића првог реда.[2]
Дјела (библиографија)[уреди | уреди извор]
Своју прву књигу пиоезије за дјецу је издао када је имао 21 годину. До 2012. објавио је 50 књига.[2]
- У име народа, (2012)
- Црна мета, (2008)
- Ријечи дана говоре, (2008)
- Око на небу, (2006)
- Сан и узалудност, (2005)
- И црви иду на пецање, (2002)
- Химна за глуве, Глас српски (1999)
Извори[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ko je ko u Foči (језик: српски)