Пилип Пилиповић
| пилип пилиповић | |
|---|---|
 Пилип Пилиповић у униформи | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1905. |
| Место рођења | Врточе, код Петровца, Аустроугарска |
| Место смрти | Мостар, |
| Професија | војно лице |
| Деловање | |
| Члан КПЈ од | 1942. |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
| Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија |
| Чин | потпуковник |
| Одликовања |  |
Пилип Пилиповић (Врточе, код Петровца, 1905 — Мостар, ?) био је учесник Народноослободилачке борбе, потпуковник ЈНА и носилац Партизанске споменице.
Биографија[уреди | уреди извор]
Пилип Пиља Пилиповић Дајановић рођен је 1905. године у Врточу (заселак Реџин крај),[1] код Петровца, од оца Давида Даде и мајке Руже Дуде Чубрило са Пркоса. Мајка га је родила у 51. години.[2][3] Потиче из земљорадничке породице. Отац Давид Дада био је земљорадник и занатлија, а учествовао је у борбама против Турака скупа са Голубом Бабићем. Синовац му је хроничар и пуковник ЈНА Никица Пилиповић. Пилип је одрастао у вишечланој породици, са оцем, мајком, пет браће и три сестре.[3] Прије рата био је радник у Марсеју. На раду у Француској провео је 10 година. Из Марсеја је помагао шпанске борце, а постојале су и приче да је био члан Црне руке. Прије почетка Другог свјетског рата вратио се у родно Врточе.[2] Био је ожењен Смиљаном Бјелић из Вођенице и са њом добио синове Лукицу, Јову и Милана. Лукица је погинуо у партизанима 1943. Јово је млад умро. Милан је био учесник НОБ и активини скојевац.[3]
По окупацији Југославије, Пилип се укључио у припреме оружаног устанка 27. јула 1941. Од првих дана учествовао је у устаничким и герилским акцијама. Када је успостављена ослободилачка власт, Пилип је изабран за првог предсједника НОО Врточе. Највећи дио рата провео је као припадник Десете крајишке бригаде.[2]
Члан КПЈ постао је 1942. године. Био је први секретар партијске организације у Врточу.[4]
У рату је обављао више дужности. Почетком рата био је борац врточке чете, односно 2. чете 1. батаљона Треће крајишке бригаде.[5] Године 1943. прелази у састав Десете крајишке бригаде.[2]
Након рата служио је као официр у ЈНА. Пензионисан је у чину потпуковника.[2]
Више пута је одликован. Носилац је Партизанске споменице 1941.[2]
Са породицом је живио у Мостару. У Мостару је умро и тамо је сахрањен.[2]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Пилиповић - Дајановић, Никица (2011). Сабор у Врточу (2. допуњено изд.). Врточе: Графомарк Лакташи. стр. 295. ISBN 978-99955-57-36-2.
- ^ а б в г д ђ е „CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 94(497.11)"1939/1945"(047.53) KAKO se stvara(la) istorija... : lične priče uče - PDF Бесплатно скидање”. docplayer.rs. Приступљено 9. 3. 2022.
- ^ а б в Пилиповић - Дајановић, Никица (1989). Сабор у Врточу. Мјесна заједница Врточе. стр. 159—161.
- ^ Петровац у НОБ. III том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 1978.
- ^ Петровац у НОБ. I том. Босански Петровац: Општински одбор СУБНОР-а Босански Петровац. 1974. стр. 571.
