Пламена фотометрија

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Пламена фотометрија је метода која спада у област емсионе спектрофотометрије, слична је атомској|апсорпционој спектрофотометрији, зато што за побуђивање користи пламен. Пламен, као извор енергије је веома користан као једноставан извор при рутинским анализама алкалних и земноалкалних метала који имају мале енергије побуђивања па се лако одређују методама пламене фотометрије.[1]

Пламени фотометар (принцип рада)[уреди | уреди извор]

Пламени фотометар

Принцип рада се заснива на мерењу интезитета карактеристичне емитоване светлости, коју емитује раствор испитиваног елемента распршен у облику магле у гасовитом пламену. Коришћењем пламене ексцитације спектар се добија тако што се раствор металне соли распрши у пламен, растварач отпари остављаући со.

Со се распада на атоме, они се под утицајем топлоте[мртва веза] ексцитирају што узрокује прелазак валентних електрона на више енергетске нивое.Када се електрони враћају у основно стање емитује се одређена количина енергије, њена таласна дужина је одређена Планк-Еинстеин-овом релацијом:[2]

E=νh=hc/λ



Примена пламене фотометрије[уреди | уреди извор]

(серум, плазма, урин, зној) и бројна ткива

цемент, ватростални материјали, реагенси, ....[3]

Инструментације пламене фотометрије[уреди | уреди извор]

Пламени су емисијски инструменти по грађи слични пламеним апсорпцијским инструментима, уз изузетак извора зрачења, који је у првом примеру пламен. Непотребни су сијалица са шупљом катодом и делитељ снопа. Неки инструменти имају могућност емисије или апсорпције или мерења. Почетни радови у атомској емисијској анализи изведени су уз примену горионикa с турбулентним протоком.[3]

Апаратура за пламену фотометрију[уреди | уреди извор]

Нормална апаратура за пламену фотометрију[3] састављена је од следећих делова:

  1. Фотометар за одређивање јачине светла пламена
  2. Уређај за мерење и мењање плинског притиска и боце са плином
  3. Горионик са распршивачем


Највише температуре пламена у различитим плинским смесама

Гориви плин % плина температура у °C
Бензински плин-ваздух 12.2 1068
Ацетилен-ваздух 9.0 2325
Пропан-ваздух 4.1 1925
Водоник-ваздух 31.6 2045
Водоник-кисеоник 78.0 2660
Гас за осветљавање-кисеоник 65.0 2730
Ацетилен-кисеоник 44.0 3135
Гас за осветљавање-кисеоник 17.6 1918

Методологија пламене фотометрије[уреди | уреди извор]

Код методологије је потребно разликовати принципе употребљене методе анализе и технике извођења аналитичких одређивања[3]

Техника рада[уреди | уреди извор]

Када радите са компримираним плиновима и гасовима потребно је искуство, односно потребно је да у пракси аналитачару буде објашњено поступање са челичним боцама и редукционим уређајима. Препоручено је да пре него то се мерење изврши сачекати горући пламен 10 до 20 минута, а док се чека пожељно се распршити воду у распршивачу.

Специјалне методе пламене фотометрије[уреди | уреди извор]

Подела:

  1. Пламена спектроскопија
  2. Атомска апсорпциона спектроскопија

[3]

Пламена спектроскопија[уреди | уреди извор]

Представља облик нормалне емисионе спектралне анализе у којој се користи спектрограф са фотографском плочом као рецептором зрачења као фотоелектричну фоотметријску апаратуру.Ова метода даје веома квалитетне резултате одређивања.

Атомска апсорпциона спектроскопија[уреди | уреди извор]

Ова метода ће имати велике могућности. Заснована је на радовима A. Walsh-а, где се као објекат употребљава пламен са распршеним растворима где се апсорбује монохроматско светло неких специјалних извора светла.
Апаратура за атомску апсорпциону спектроскопију:

Одређивање натријума, калијума и калцијума у биолошком материјалу[уреди | уреди извор]

На пољу медицинске хемије пламена фотометрија се примењује у одређивању натријума, калијума и калцијума у крвној плазми и мокраћи.[3] Постоји пет метода обраде билошком материјала за пламену фотометрију:

  1. Метода разређивања
  2. Метода таложења беланчевина
  3. Разблаживање органским растварачима
  4. Сува минерализација
  5. Мокра минерализација


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мишковић Шпољарић, Катарина. „Пламена фотометрија”. scribd. Медицински фалкултет Осјек. 
  2. ^ Машић, Борна. „Емисијска пламена фотометрија при одређивању елемената у фармацеутским приправцима”. 
  3. ^ а б в г д ђ Weber, К. „Пламена фотометрија у служби медицинске кемије”. Завод за судску медицину Медицинског факултета у Загребу. 

Литература[уреди | уреди извор]

А)Књиге, збирни чланци, каталози

  1. Mavrodineau, R., H. Boiteux: L'Analyse Spectrale Quantitative par la Flamme, Masson et Cie Paris 1954.
  2. Burriel-Marli, F., J. Ramirez-Munaz: Flame photometry, Elsever Publicshing Co., London 1957.
  3. Herrmann, R., C. Th. J. Alkemade: „Flammenphotometric”. doi:10.1002/ange.19630751339. , Springer Verlag, Berlin 1960.
  4. Dean J. A.: Flame Photometry, Mc Graw-Hill Co., New-York 1960.
  5. Schubknecht. W.:Die „Flammenspektralanalyse”. doi:10.1007/BF00453650. , F. Enke Verlag, Stuttgart 1961.
  6. Elwell, W. T., J. A. F. Gidley: Atomic-Absorption Spectrophotometry, Pergamische Methoden in der Klinik, str. 631, VEB Georg Thieme Verlag, Leipzig 1961
  7. „Mavrodineanu, B.:Bibliography on Analytical Flame Spectroscopy”. doi:10.1366/000370256774633809. , Appl. Spec.
  8. Carl Zeiss, Jena, Flammenphotometer, Modell III, katalog br. 1081/1-4, Uputusvo za rukovanje
  9. Hilger and Watts Ltd. London, Athomic-Absorption Spectroscopy, katalog br. CH 407
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пламена_фотометрија&oldid=27805170”