Подунавски пескови
Подунавски пескови су мале пешчаре Дунавског слива у Бачкој, у западном делу Војводине, које су формиране у геолошкој прошлости, када је Прадунав меандрирао и остављао за собом дилувијалне наносе у виду пешчаних греда и спрудова.[1] Ови су касније остајали на сувом и бивали изложени еолским процесима. Ветар је од песка формирао дине, које се у Подунављу протежу у правцу север–југ, синхроно са радом владајућег ветра – северца.
Издваја се неколико мањих пешчара, административно распоређених по територији Западнобачког округа, с тим да се песак не налази увек на површини, већ излази последством утицаја човека – орање и директна експлоатација.
Изглед, живи свет[уреди | уреди извор]
Пешчаре су јединствене и представљају геолошку и биолошку вредност, нарочито њихова станишта са отвореним песком. Због тежње човека да покретни песак веже а и генерално, да сваки педаљ пејзажа уреди, данас имамо само мале фрагменте правих пешчара, али се и њихов песак копа и експлоатише.
Што се природног биљног покривача тиче, Подунавске пешчаре су култивисане и прекривене плантажним виноградима и воћњацима од којих су неки запарложени, што помаже да се барем делимично врати некадашњи природни изглед пешчаре. Релативне висинске разлике су у опсегу 5-15 m. Отвореног, покретног песка има само тамо где се експлоатише или преорава.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Пешчара код Бачког Брега -
Панорама Брешке пешчаре -
Коп у близини Бездана -
Инсекти трче по отвореном песку
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Ђорђије А. Васиљевић (2015): Геодиверзитет и геонаслеђе Војводине у функцији заштите и туризма. Докторска дисертација, p. 130. Природно-математички факултет универзитета у Новом Саду – департман за географију, туризам и хотелијерство.