Пређи на садржај

Позив (кривично процесно право)

С Википедије, слободне енциклопедије

Позив представља прву и рутинску меру којом се обезбеђује присуство окривљеног у кривичном поступку. Окривљеном који се налази у притвору не доставља се позив већ се он доводи на суђење. Правила о позивању регулисана су у праву Србије Закоником о кривичном поступку.

Позив је увек у писменој форми и затворен. Садржи следеће елементе:

  • идентификационе податке позиваоца - назив суда који позива
  • основне идентификационе податке лица које се позива - име и презиме
  • правну квлификацију кривичног дела које је предмет поступка
  • означавање локалитета где се одржава поступак
  • означавање времена извођења радње којој се захтева присуство
  • означавање процесног статуса лица које се позива - статус окривљеног
  • навођење могућности за примену теже мере - принудно довођење у случају недоласка
  • официјелну ауторизацију позива - службени печат суда и име и презиме судије који позива

Посебан упозоравајући елемент садржи позив који се први пут упућује окривљеном и у њему се он поучава о праву да узме браниоца који може присуствовати његовом саслушању.

Уколико окривљени није у стању да се одазове услед болести или друге неотклоњиве сметње саслушаће се у месту где се налази или ће се обезбедити његов превоз до места предузимања радње.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  • Шкулић, М., Кривично процесно право, Београд, 2006. ISBN 978-86-7549-490-4.