Портал:Географија/Изабрани 2010.
Изабрани чланци [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Паклени отоци или Паклински отоци су средњедалматински архипелаг кога чине двадесетак острва, острваца и хриди. Налази се уз југозападну обалу острва Хвар и пред улазом у луку истоименог града Хвара. Име су добили према паклини — врсти борове смоле, која се користила у бродоградњи, као заштитни премаз за дрвене бродове и чамце.
Острва су изграђена од кречњака кредне старости. Пружају се паралелно са рељефним структурама на острву Хвар, од којег су одвојена Пакленим каналом. Иако се на Светом Клементу, највећем острву архипелага, налазе три насеља: Момића Поље, Влака и Палмижана, она немају административни статус насеља јер нису стално насељена. Од 1972. године архипелаг је под заштитом државе у категорији значајног пејзажа. На острвима се налази неколико археолошких локалитета, од којих су неки из римског доба. У околном акваторију, налази се неколико олупина потонулих бродова. У ували Палмижана на Светом Клементу налази се истоимена АЦИ марина.
Фебруар[уреди извор]
Ванкувер (енгл. Vancouver, фр. Vancouver) је град у Канади у покрајини Британска Колумбија. Ванкувер је највећи град у западној Канади и трећи по величини у Канади. По попису из 2006. Ванкувер има 578.041 становника, а град са околином 2.116.581 становника (2006).
Град је основан 1867. када су у области Гастаун подигнуте прве пилане које су убрзо постале језгро будућег насеља. Ванкувер је статус града добио 1886. Продужетак трансконтиненталне пруге који је водио до града био је завршен 1887. с циљем да се што боље искористи велика природна лука Ванкувера, која ће ускоро постати важна веза у трговини између Оријента и источног дела Канаде. Ово је имало такође имало утицаја на убрзани развој трговине са Европом. Ванкуверска лука је данас највећа и најпрометнија лука у Канади, као и четврта највећа лука (по тонажи) у Северној Америци. Дрвна индустрија је и даље главна привредна делатност у граду, док је туризам, захваљујући очуваној природи у околини града, на другом месту. Ванкувер је трећи највећи филмски центар у Северној Америци (после Лос Анђелеса и Њујорка) чиме је заслужио надимак Северни Холивуд. Године 1986. у Ванкуверу је била одржана Светска изложба, а у фебруару 2010. Ванкувер ће, заједно са Вислером, бити домаћин Зимских олимпијских игара.
Март[уреди извор]
Сао Пауло (порт. São Paulo - Свети Павле) је главни град истоимене бразилске државе. Налази се на 23° 32′ 36″ S 46° 37′ 59″ W / 23.54333° Ј; 46.63306° З, односно 400 километара од Рио де Жанеира, а 1.030 километара од главног града Бразилије.
Површина градске зоне је 1.523 km² на којој се налази приближно 11 милиона становника, што га чини највећим и најнасељенијим градом на јужној хемисфери. Процјена (из 2005. године) је да 21 милион људи живи у регији града, по чему је Сао Пауло на петом мјесту листе највећих метропола на свијету.
Људе из града Сао Паула зову паулистанос, док израз паулиста користе за све становнике из државе Сао Пауло укључујући и паулистаносе.
Април[уреди извор]
Исламска Република Иран (персијски: جمهوری اسلامی ايران) је држава у југозападној Азији. На западу граничи са Ираком и Турском, на северу са Јерменијом, Азербејџаном и Туркменистаном и на истоку с Авганистаном и Пакистаном. Осим тога, на северу излази на Каспијско море, а на југу на Персијски залив и Омански залив, део Индијског океана.
У Ирану превладава планински рељеф, посебно у западном делу у којем живи већина становништва (планински ланци Загрос и Алборз (Елбурс) са највишом тачком Ирана, 5671 m високим Дамавандом). Уз Персијски залив рељеф је низијски, а на истоку преовладавају слабо насељене равне пустиње са повременим сланим језерима.
Ислам је најзаступљенија и државна религија. Велика већина муслимана су шиити. Становништво углавном говори иранским језицима, међу којима се истиче персијски којим говори нешто више од половине становништва. На северозападу земље живи велика азербејџанска заједница (око 17 милиона становника, више него у суседном Азербејџану).
Након исламске револуције 1979. Иран је постао република, али уз изабрани парламент и председника одлучујућу реч у многим питањима и право вета на већину одлука имају верске вође на челу са врховним вођом (ову функцију је до своје смрти 1989. обављао Ајатолах Хомеини).
Иранска привреда се заснива на производњи нафте и пољопривреди. Иран је четврти по величини извозник нафте и има 10% доказаних светских резерви. Индустријска производња заостаје по продуктивности за земљама сличног БДП-а.
Мај[уреди извор]
Санкт Петербург (рус. Санкт-Петербу́рг, раније Петроград, Лењинград) је град у северозападној Русији који носи статус федералног града и административног центра Лењинградске области и Северозападног федералног округа.
После Москве, Санкт Петербург је други по броју становника, и други по важности економски, индустријски, научни и културни центар Русије. Налази се на ушћу реке Неве у Фински залив (Балтичко море), што га чини и важним траснпортним и трговачким центром.
Санкт Петербург је основао Петар Велики 1703. на мочварном земљишту у близини мора. Тиме је желео да осигура руски приступ Балтику. Град је од 18. до 20. века био престоница Руског царства, значајан европски културни центар, и најважнија руска лука на Балтику. Централни део града је данас под заштитом УНЕСКО.
Површина града је 1.439 km², а број становника је 2009. био 4,58 милиона. То је најсевернији милионски град на свету.
Јуни[уреди извор]
Република Јужна Африка или Јужноафричка Република (краћи назив Јужна Африка) је република на југу Африке. Налази се на јужној ивици Африке и граничи се са Намибијом, Боцваном, Зимбабвеом, Мозамбиком и Свазилендом. Мала држава Лесото је у потпуности обухваћена јужноафричком територијом. Површина Јужне Африке износи 1.221.000 km². По површини Јужноафричка Република је 25. држава у свету, а 9. на континенту. По процени из 2009. Јужноафричка Република је имала 49.320.000 становника. Главни градови Јужноафричке Републике су Преторија, Блумфонтејн и Кејптаун, док је највећи град Јоханесбург.
Најстарији становници Јужне Африке су племена Хотентота и Бушмана. Банту народи су се доселили око 1000. године. Године 1652. Холанђани су основали колонију на Рту добре наде, данашњи град Кејптаун. Године 1795. британска војска освојила је Рт добре наде и Кејптаун. Холандско (бурско) становништво 1830. године се колективно иселило на север и основало Бурске републике које су Британци анектирали 1902. године после Другог бурског рата. Британске колоније су се 1910. године ујединиле у Јужноафричку Унију, која је стекла независност и иступила из Комонвелта 1961. године. Током 20. века главни проблем Јужне Африке је било питање премоћи белог становништва над црначком већином. Политика апартхејда је званично уведена 1948. После година међународног притиска и унутрашњег незадовољства, апартхејд је укинут 1990. године. На изборима 1994. Нелсон Мандела је изабран за првог црног председника државе.
Јужноафричка Република је један од оснивача Уједињених нација и Афричке уније. Привреда Јужне Африке је најснажнија на афричком континенту са модерном инфраструктуром. Главни производи Јужноафричке републике су злато и дијаманти.
Више о Јужноафричкој Републици...
Јули[уреди извор]
Казахстан (каз. Қазақстан, рус. Казахстан; службено: Република Казахстан) је држава у средњој Азији. Површином је девета земља на свету, али већи део територија чини слабо насељена степа. На западу излази на Каспијско море. Граничи на северу са Русијом, на истоку са Кином и на југу са Киргистаном, Узбекистаном и Туркменистаном.
Казахстан је девета држава по површини у свету, али је шездесет друга по броју становника са шест по квадратном километру. Број становника у 2006. години је износио око 15.300.000, за разлику од 1989. године када је број становника био око 16.400.000, због емиграције Руса и Поволошких Немаца.
Већи део историје простор данашњег Казахстана су насељавала номадска племена. До 16. вијека су се формирали Казаси као засебна група, састављена од три хорде. Руси на овај простор први пут дошли у 18. веку, а до средине 19. века цели Казахстан је постао део Руске Империје. Након Октобарске револуције 1917. и Руског грађанског рата који је уследио, територија Казахстана неколико пута бива реорганизован да би 1936. године била основана Казашка ССР у оквиру СССР-а. Током 20. века Казахстан је био место многих совјетских пројеката, као што су Хрушчовљева "Девичанска поља", затим космодром у Бајконуру и полигон у Семипалатинску, примарна совјетска локација за тестирање нуклеарног оружја.
Казахстан је прогласио независност 16. децембра 1991. године, као последња совјетска република која је то урадила. Дотадашњи комунистички лидер Нурсултан Назарбајев постао је први и досад једини предсједник Казахстана.
Август[уреди извор]
Канада (енгл. Canada, фр. Canada) је држава у Северној Америци која се налази северно и источно од Сједињених Америчких Држава. На западу Канаде се налази Тихи океан, на северу Северни ледени океан, а на истоку Атлантски океан. Канада је са површином од 9.984.670 km² друга по величини држава у свету, после Русије. Главни град Канаде је Отава, а највећи град је Торонто. Остали већи градови су Монтреал, Едмонтон, Калгари, Квебек, Ванкувер и Винипег. Број становника Канаде према процени из 2009. износи 33.774.000.
Територију данашње Канаде су, пре доласка Европљана, већ неколико хиљада година насељавала бројна домородачка племена. Године 1867. уједињењем три британске северноамеричке колоније у федерални доминион од четири покрајине основана је Канада. Широка аутономија Канаде је проширена Вестминстерским статутом из 1931, а кулминирала је Канадским законом из 1982. којим су прекинуте све законске зависности од британског парламента.
Данас је Канада федерација која се састоји од десет покрајина и три територије. Према државном уређењу је парламентарна демократија и уставна монархија са краљицом Елизабетом II као врховним сувереном. Двојезична је држава, где су осим на федералном нивоу, енглески и француски језик званични и у провинцији Њу Брансвик.
Септембар[уреди извор]
Пустиња је подручје (биом) које услед велике оскудице влаге има слабо развијену вегетацију. Иако су пустиње најпознатије по одржавању веома мало живота, оне заправо пружају уточиште многим живим бићима која обично остају сакривена (посебно током дневног светла) како би сачувала влагу. Приближно једну трећину Земљиног копна чине пустиње.
Пустињски крајолици имају заједничка обележја. Пустињско тло је често састављено већином од песка, а у таквим пустињама постоје пешчане дине. Изглед стеновитог терена је типичан и одражава минималан развој тла и разасутост вегетације. Најнижи делови земље могу бити равнице покривене сољу. Еолски процес (деловање ветра) je главни фактор у обликовању пустињских крајолика.
Пустиње понекад садрже вредна лежишта минерала која су се обликовала у аридној околини или су била изложена ерозији. Будући да су пустиње сува подручја, оне су идеална места за очување фосила и људских рукотворина.
У Кепеновој класификацији климе пустиње су означене са (BW).
Октобар[уреди извор]
Онтарио (енглески/француски: Ontario) једна од канадских провинција у центру јужног дела земље. То је најмногољуднија, и после Квебека, друга најпространија провинција Канаде (Нунавут и Северозападне територије су веће, али немају провинцијски статус) Онтарио се на западу граничи са провинцијом Манитоба, са Квебеком на истоку, као и са пет америчких савезних држава на југу.
Главни град Онтарија је Торонто, који је уједно и највећи град Канаде. Отава, главни град Канаде, налази се на истоку Онтарија уз границу са Квебеком. На попису становништва 2006. утврђено је да је у Онтарију живело 12.160.282 становника, што представља 38,5 % становништва Канаде.
Новембар[уреди извор]
Квебек или Квибек (фр. Québec, изговор [kebɛk]) је по површини највећа од 10 покрајина у Канади која се налази на истоку земље, и друга по броју становника после Онтарија. Статус покрајине има од 1867. године. Покрајина се на западу граничи са покрајином Онтарио и Хадсоновим заливом, на северу са Хадсоновим пролазом и Унгавским заливом, на истоку са покрајинама Њуфаундленд и Лабрадор и Њу Брансвик и на југу са САД (савезним државама Мејн, Њу Хемпшир, Вермонт и Њујорк).
Становништво ове канадске покрајине је већином франкофоно, тако да статус примарног званичног језика има француски, иако су загарантована права и енглеској говорној мањини; Квебек је једина канадска покрајина у којој енглески није главни службени језик на покрајинском нивоу, а Квебечани од 2006. имају статус „засебне нације унутар уједињене Канаде“.
Главни град покрајине и други по величини је град Квебек у регији Капитал Насионал, ког називају „старим главним градом” (фр. la vieille capitale) зато што је био и главни град Нове Француске, Доње Канаде, као и саме Канаде. Најважније урбано подручје је подручје Монтреала у ком живи скоро половина становника покрајине.