Портал:Историја/Биографија 21 2009

Фреска из цркве манастира Манасије из 1418. године

Стефан Лазаревић, познат и као Стеван Високи (Крушевац, 1377 - Црквине код Младеновца, 1427), био је син и наследник српског кнеза Лазара Хребељановића, који је погинуо у бици са Турцима на Косову пољу 1389. године.

Од почетка своје самосталне владавине 1393. године, млади Стефан Лазаревић је био турски вазални кнез. На турској страни је учествовао у бици код Никопоља 1396. када су поражене здружене европске крсташке снаге. Међутим, након битке код Ангоре 1402. године, када су Татари поразили турску и српску војску, и смрти султана Бајазита I, Стефан Лазаревић се окреће европским државама и постаје угарски вазал.

1402. године добија од византијског цара титулу деспота, чиме Србија постаје деспотовина. Жигмунд Луксембуршки му је предао на управу разрушену Београдску тврђаву, коју је он обновио и 1403. године прогласио својом престоницом. 1408. године постаје члан крсташког витешког реда Змаја. 1411. године, након рата против Босне, Жигмунд му даје на управљање освојену Сребреницу, познату по рудницима сребра.

Пошто није имао деце, 1426. године на сабору у Сребреници проглашава сестрића Ђурђа Бранковића за свог наследника. Умро је 1427. године код места Црквине засеоку села Марковац, општина Младеновац у северној Шумадији.

...даље...