Портал:Ниш/Изабрана биографија
Изабрани чланци слике [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Лидија Михајловић (Ниш, 23. септембар 1968.) је српска спортисткиња и репрезентативка Србије у стрељаштву.
Стрељаштвом је почела да се бави у Стрељачком клубу Ниш 1881, под руководством тренера Зорана Стојиљковића. Дисциплине у којима се такмичи су: малокалибарска пушка тростав на 50 метара, малокалибарска пушка 60 метака лежећи став и ваздушна пушка на 10 метара.
Учесник је Летњих олимпијских игара 1992. у Барселони. Због санкција СР Југославији биоло је забрањено учешће њених спотиста под југословенском заставом, па је Михајловићева наступила као независни учесник са олимпијском заставом. Учествовала је у две дисциплине, али без запаженијег резултата.
После 16 година поново је испунила олимпијску норму на Светском првенству 2006. у Загребу, заузевши четврто место. Представљала је Србију на Летњим олимпијским играма 2008. у Пекингу. Учествовала је у дисциплини МК пушка тростав 50 метара и освојила седмо место са заостатком од 1,3 круга иза трећепласиране. Поред ове учествовала је у дисцилини Ваздушна пушка 10 м заузевши 20 место.
Фебруар[уреди извор]
Конрад Жилник Слободан (1919—1944), члан Окружног комитета КПЈ за Ниш, један од организатора Народноослободилачке борбе у јужној Србији и народни херој Југославије.
Рођен је 16. фебруара 1919. године у Капљој Васи, у Словенији. Његов отац Виктор је био столар, али без сталног запослења. У потрази за послом, породица Жилник се 1936. године преселила у Ниш, где су се његови родитељи запослили у војној кројачници. После завршетка основне школе, изучио је кројачки занат и са 17 године се запослио у нишкој фабрици коже.
Са радничким покретом Слободан се упознао још у раној младости, јер су му родитељи, као радници, били чланови радничког покрета. Учествовао је у штрајковима радника кожарске и текстилне индустрије у Нишу, а 1937. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије.
Почетак Априлског рата, 1941. године, га је затекао на одслужењу војног рока. Пошто је избегао заробљавање вратио се кући у Ниш, где је активно учествовао у организовању устанка. Пошто је избегао масовно хапшење комуниста, 22. јуна 1941. године, постао је члан Окружног комитета КПЈ за Ниш, у којем је био задужен за војна питања. Учествовао је у формирању Озренског и Топличког партизанског одреда на Јастрепцу. Као борац Топличког одреда учествовао је у разним акцијама, као и познатој диверзији на хотел „Парк“ у Нишу, 2. августа 1941. године. А у борбама код Житорађе је рањен, док је спасавао рењене борце.
Март[уреди извор]
Драган Стојковић Пикси (Паси Пољана код Ниша, 3. март 1965.) је некадашњи српски фудбалер и државни репрезентативац, а тренутно тренер Нагоје Грампус.
Каријеру је започео у Радничком из Ниша. Године 1986. је прешао у ФК Црвена звезда. Убрзо је постао капитен тима и један од најбољих фдбалера у Југославији. Трећег маја 1989. промовисан је у пету Звездину звезду. Године 1990. прешао је у француски Олимпик из Марсеја са којим је већ у првој сезони дошао до финала Купа европских шампиона у којем се његов клуб састао управо са Црвеном звездом, а Стојковић је одиграо свега неколико минута. Из Олимпика је прешао у Верону где је провео једну сезону. Играчку каријеру је завршио у Нагоји (Јапан). У Јапану је три пута изабран за најбољег играча лиге: 1995, 1996. и 1999.
Април[уреди извор]
Шабан Бајрамовић (16. април 1936.—8. јун 2008. у Нишу) је био певач ромске и српске музике. Био је познат као „Краљ ромске музике“.
Шабан Бајрамовић је по народности био Ром, а пореклом из Ниша. Иако назив Циганин понекад носи пежоративан списао, Бајрамовић је о себи радо говорио као о Циганину. Једном приликом, после свог славног, првог концерта у београдском Дому синдиката, крајем седамдесетих, рекао је извесном новинару: „Четрдесет и кусур година сам Циганин, а тек две-три Ром, па пиши - Циганин.“
У деветнаестој је, због љубави, побегао из војске, па је као дезертер, осуђен на три године затвора на Голом отоку.
У јавности је прихваћен као добар човек, мада неки оцењују да је био бољи друг, него супруг и отац. Био је ожењен Милицом, са којом је живео у Нишу и имао четири ћерке.
Недељу дана пред смрт, Бајрамовић се пожалио на слабо здравље и тежак живот, и том приликом му је Расим Љајић, српски министар рада и социјалне политике уручио једнократну новчану помоћ и обећао потребно лечење.
Мај[уреди извор]
Патријарх српски Иринеј (Видова код Чачка, 28. август 1930) је 45. врховни поглавар Српске православне цркве. Титула патријарха гласи: Архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски Иринеј.
Рођен је 1930. године у селу Видова код Чачка као Мирослав Гавриловић. Завршио је основну школу у родном селу, гимназију у Чачку, богословију у Призрену 1951. године, а затим Богословски факултет у Београду. Замонашен је у манастиру Раковици 1959. године. За епископа нишког изабран је на заседању Светог архијерејског сабора 21—28 маја 1975. године. На трон епископа нишке епархије устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. године.
На трон епископа нишке епархије устоличен је у Саборној цркви у Нишу 15. јуна 1975. и у Нишу је живео и радио 35 година, све до избора за Патријарха 2010.
Јуни[уреди извор]
Бранко Миљковић (Ниш, 29. јануар 1934 — Загреб, 12. фебруар 1961) је био један од најпознатијих српских и југословенских песника друге половине двадесетог века, есејиста и преводилац.
Миљковићева породица води порекло из Заплања, одакле су се његови родитељи доселили у Ниш. Завршио је Гимназију „Стеван Сремац“ у Нишу, где је његов песнички дар откривен у школском књижевном друштву „Његош“, у коме је, поред осталих, била и песникиња Гордана Тодоровић. У Нишу објављује своје прве песме. Године 1953. одлази у Београд на студије. Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године. Још као студент са Драганом М. Јеремићем и групом песника оснива групу неосимболиста (1956), у настојању да у поезији синтетизују песничко искуство симболиста и надреалиста. Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“, и тиме му отвара врата осталих часописа и издавача. Убрзо потом следи његова прва збирка песама "Узалуд је будим" 1956, којом постиже успех код публике и критичара.
Јули[уреди извор]
Александар Блатник, рођен (1. октобар 1944.) у Зајечару , архитекта, карикатуриста, сликар графичар, дизајнер и писац који живи и ради у Нишу у Заводу за заштиту споменика културе. Члан је сликарско графичке секције УЛУПУДС, са звањем "истакнути уметник".
Блатник је један од највећих живих карикатуриста Србије, који је као карикатуриста, сликар и дизајнер имао преко 400 групних изложби у земљи и иностранству и преко 30 самосталних изложби у престижним галаријама у Србији и свету. Цртао је карикатуре за све листове у земљи и неколико телевизијских кућа. Носилац је преко 80 престижних домаћих и светских награда за карикатуру и сликарство.
Захваљујући изузетно богатом опусу, а нарочито делима са темама из свакодневног живота, али и оним са дневнополитичком тематиком, снажно је и широко утицао на ликовно стваралаштво и образовање, многих карикатуриста у Србији.
Август[уреди извор]
Никола Узуновић (3. мај 1873. Ниш — 19. јул 1954. Београд) је био српски политичар. У два наврата био је председник Владе Краљевине Југославије. Од 8. априла 1926. до 17. априла 1927. и од 27. јануара 1934. до 22. децембра 1934. године.
Био је председник општине Ниш, судија, председник првостепеног суда и начелник округа. Године 1904. је изабран за одборника Нишке општине, а после осам месеци, по први пут је изабран за народног посланика као кандидат Радикалне странке.
Никола Узуновић је био и секретар Касационог суда у Београду.
После Првог светског рата поново је изабран за народног посланика. Између 1924. и 1936. године њему је седам пута повераван мандат за састав владе Југославије.
За време шестојануарске диктатуре био је један од оснивача и први шеф Југословенске радикалне сељачке демократије.
Једини мушки наследник некада богате породице Узуновић је глумац Танасије Узуновић, унук Николиног брата.
Септембар[уреди извор]
Стеван Синђелић (1770 — 19. мај(ј.к.)//31. мај 1809) био је српски војсковођа у Првом српском устанку. Стеван Синђелић је рођен 1770. године у селу Војсци, у Округу моравском (по неким изворима, рођен је у селу Грабовац Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Стеванова мајка, Синђелија, преудала. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић.
Код Каменице, села надомак Ниша,у боју на Чегру Стеван Синђелић је погинуо , пуцајући у складиште са барутом том приликом дигао је у ваздух шанац пун Турака.
Октобар[уреди извор]
Римски цар Флавије Валерије Константин (лат: Flavius Valerius Constantinus), познатији као Константин I Велики (306-337), спада у најужи круг владара, државника и верских вођа који су одредили судбину Европе. Као реформатор спровео је читав низ важних реформи на пољу администрације и војске које су оснажиле Римско царство, уздрмано великом кризом 3. века. Као први римски владар који је пригрлио хришћанство, дотад веру прогоњене мањине, Константин је покренуо христијанизацију Царства и узрастање хришћанства у доминатну веру тадашњег цивилизованог света. Отпочињањем христијанизације Царства, као и оснивањем Цариграда, Константин је ударио темеље будућем Византијском царству. Као први хришћански цар, велики добротвор и ктитор хришћанске цркве, Константин је након смрти канонизован, а у православним црквама, укључујући и Српску православну цркву, поштује се као светац и „равноапостолни цар“.
Новембар[уреди извор]
Никола Коле Рашић је нишки четнички војвода и један од руководиоца организације Нишког комитета (одбора) из периода српско-турског рата 1876-1878, а касније и српски политичар након тих ослободилачких ратова.
Био је вођа и један од организатора завере 1874. године заједно са Тодором Станковићем, Таском и Ђорђем Узуновићем, Михајлом Божидарцем, Петром Икономовићем и другима. Они су купили заставу под којом је 24. фебруара 1874. године нишки парох Петар Икономовић извршио заклетву завереника у кући Михајла Божидарца са вером на скоро ослобађање, како би се победоносна засатва развила на Нишкој тврђави.
Као нишки трговац, имао је добре трговачке везе у Србији и Нишком ејалету, што му је помогло у деловању на просторима под Турцима као представнику Одбора. На подручју Доње Топлице, Добрича и око Мораве је обилазио села, успостављао контакте и припремао сељаке на устанак.
Децембар[уреди извор]
Милан Петровић (Ниш, 15/28. мај 1886 – Земун, 22. октобар 1963), познати нишлија, лекар, потпуковник у српском санитету, специјалиста педијатрије, уредник Српског архива, председник суда части СЛД, један од оснивача Педијатријске секције СЛД, бавио се зубарством, обишао свет бродом, а Србију санитетским возом (као командант воза), учесник два рата.