Портал:СФРЈ/Републике и покрајине

С Википедије, слободне енциклопедије
Портал Социјалистичка Федеративна Република Југославија

Титова пећина у Дрвару, Босна и Херцеговина Сплит, Хрватска Петроварадинска тврђава у Новом Саду, Војводина Охрид, Македонија Бледско језеро, Словенија Свети Стефан, Црна Гора Споменик Победник у Београду, Србија Пећка Патријаршија, Косово

Грбови република СФРЈ

Изабрана песма


Од Вардара па до Триглава

Од Вардара, па до Триглава,
од Ђердапа, па до Јадрана.,
Као ниска сјајног ђердана
светлим сунцем обасјана
поносито сред Балкана.
Југославијо, Југославијо!

Широм света пут ме водио,
за судбом сам својом ходио.
У срцу сам тебе носио,
увек си ми драга била
домовино моја мила.
Југославијо, Југославијо!

Волим твоје реке и горе,
твоје шуме, поља и море.
Волим твоје људе поносне:
и ратара и пастира
у фрулицу кад засвира.
Југославијо, Југославијо!

Крв се многа за те пролила,
борба те је наша родила.
Радничка те рука створила.
Живи срећна у слободи,
љубав наша нек те води,
Југославијо, Југославијо!

Изабрани чланак

Грб Загреба
Грб Загреба

Загреб је главни и по броју становника највећи град Републике Хрватске. Израстао је из два средњовековна насеља на суседним брдима, грађанског Градеца и бискупског Каптола. Налази се на југозападном рубу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 m, подно јужних падина Медведнице, на левој и десној обали реке Саве. Положај града, који је на месту спајања алпске, динарске, јадранске и панонске регије, омогућио је да Загреб постане мост између средњоевропског и јадранског подручја.

Године 2006. у Загребу је живело 784.900 становника. У ширем подручју града живи око 1,2 милиона људи. Као највећи град, Загреб је културно, научно, економско и административно средиште Хрватске. Захваљујући улози највећег саобраћајног центра у Хрватској, развијеној индустрији са дугом традицијом и научним и истраживачким установама, Загреб је економски најразвијенији град у Хрватској. На тридесету годишњицу ослобођења Загреба, 9. маја 1975. године председник СФРЈ Јосип Броз Тито га је одликовао Орденом народног хероја и прогласио за град-херој.

Загреб се налази на 45°49′0″ СГШ и 15°59′0″ ИГД у централној Хрватској, на југозападном делу Панонске низије на просечној надморској висини од 122 м, подно јужних падина планине Медведнице, на обалама реке Саве, која је у подручју града низијска река. Сава има типичан кишно-снежни режим са високим водостајима у пролеће и јесен, а ниским у лето, што доводи до великих осцилација водостаја. Загребачко подручје је зона појачане сеизмичке активности као последица интензивних тектонских покрета.

Као главни град Републике Хрватске, Загреб има статус јединице локалне самоуправе (града), а која уједно има и положај јединице регионалне самоуправе, односно жупаније. Већина главних друмских саобраћајних праваца у Хрватској пролази кроз Загреб. Из правца Загреба су изграђени ауто-путеви, њих 5, према свим деловима Хрватске. Два од три најважнија паневропска друмска коридора у Хрватској пролазе кроз овај град.


Карта Југославије

Изабрана фотографија


Булевар Маркса и Енгелса у Београду 1968. године.
Булевар Маркса и Енгелса у Београду 1968. године.

Чланци о Републикама и покрајинама

СР Босна и Херцеговина

СР Македонија

СР Словенија

СР Србија

СР Хрватска

СР Црна Гора

Остали чланци

Галерија