Портал:СФРЈ/5
Иво Андрић (1892 — 1976), књижевник, дипломата и добитник Нобелове награде за књижевност 1961. године.
Рођен је 9. октобра 1892. у околини Травника, а одрастао је у Вишеграду. Књижевност је студирао у Загребу, Бечу, Кракову и Грацу. Докторирао је 1924. године. Од 1920. до 1941. налазио се у дипломатској служби Краљевине Југославије. Радио је у Ватикану, Букурешту, Трсту, Марсеју, Паризу, Мадриду и Берлину. Током Другог светског рата живео је повучено у окупираном Београду. Године 1954. постао је члан КПЈ и први председник Савеза књижевника Југославије. Умро је 13. марта 1975. у Београду.
Своју прву песму објавио је 1911, а прву књигу стихова у прози "Ex Ponto" 1918. године. Писао је углавно о XIX, али претходним вековима, као и о XX. веку. Његова најпознатија дела су: Мост на Жепи (1925), Аникина времена (1931), На Дрини ћуприја (1945), Госпођица (1945), Травничка хроника (1945), Проклета авлија (1954), Омер-паша Латас (1977) и др.