Ненад Кецмановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
сређивање
Ред 27: Ред 27:


== Биографија ==
== Биографија ==
Рођен је 9. септембра 1947. Након гимназије је студирао право, филозофију, социологију и политичке науке на Универзитету у Сарајеву. Социологију је дипломирао [[1971]]. као студент генерације, а политикологију [[1973]]. године, након чега је радио као асистент Факултета политичких наука у Сарајеву. Докторирао је на тему ''Конвергенција политичких система'' [[1975]]. године. За доцента на Факултету политичких наука је изабран [[1976]], за ванредног професора [[1979]]. и за редовног професора [[1984]]. године. Живио је у Сарајеву до распада Југославије, након чега прелази да живи у [[Београд]]. До распада Југославије је био редовни професор политичких наука и декан Факултета политичких наука у Сарајеву. Био је ректор Универзитета у Сарајеву од [[1988]]. до распада Југославије. Почетком деведесетих је на посљедњим изборима на основу највећег броја гласова изабран за члана [[Председништво СФРЈ|Председништва Југославије]], а са тог положаја је одмах смијењен посредством Службе државне безбједности под изговором „недовољне безбједносне културе“. Од стране муслиманског политичког руководства на челу са [[Раиф Диздаревић|Раифом Диздаревићем]] је оптужен да је „енглески шпијун“.
Рођен је 9. септембра 1947. Након гимназије је студирао право, филозофију, социологију и политичке науке на Универзитету у Сарајеву. Социологију је дипломирао [[1971]]. као студент генерације, а политикологију [[1973]]. године, након чега је радио као асистент Факултета политичких наука у Сарајеву. Докторирао је на тему ''Конвергенција политичких система'' [[1975]]. године. За доцента на Факултету политичких наука је изабран [[1976]], за ванредног професора [[1979]]. и за редовног професора [[1984]]. године. Живио је у Сарајеву до распада Југославије, након чега прелази да живи у [[Београд]]. До распада Југославије је био редовни професор политичких наука и декан Факултета политичких наука у Сарајеву. Био је ректор Универзитета у Сарајеву од [[1988]]. до распада Југославије. Почетком деведесетих је на посљедњим изборима на основу највећег броја гласова изабран за члана [[Председништво СФРЈ|Председништва Југославије]], а са тог положаја је одмах смијењен посредством Службе државне безбједности под изговором „недовољне безбједносне културе“.


У вријеме политичког плурализма у Југославији [[1990]]. године, у Сарајеву оснива огранак за Босну и Херцеговину [[Савез реформских снага Југославије|Савеза реформских снага Југославије]] чији је био председник до [[1992]]; политичку партију чији оснивач је био [[Анте Марковић]]. Године [[1991]]. добија почасни докторат [[Универзитет у Мичигену|Универзитета у Мичигену]]. У време [[Распад Југославије|расада Југославије]] и увођења [[Санкције СР Југославији|санкција СРЈ]], краткотрајно је био део тзв. крњег Председништва БиХ у јуну и почетком јула 1992. године, али искористио је прву прилику и напустио Сарајево, а прешао је у [[СРЈ]] у [[Београд]].{{sfn|Логос|2019|p=161 у напомени 627}}
У вријеме политичког плурализма у Југославији [[1990]]. године, у Сарајеву оснива огранак за Босну и Херцеговину [[Савез реформских снага Југославије|Савеза реформских снага Југославије]] чији је био председник до [[1992]]; политичку партију чији оснивач је био [[Анте Марковић]]. Године [[1991]]. добија почасни докторат [[Универзитет у Мичигену|Универзитета у Мичигену]]. У време [[Распад Југославије|расада Југославије]] и увођења [[Санкције СР Југославији|санкција СРЈ]], краткотрајно је био део тзв. крњег Председништва БиХ у јуну и почетком јула 1992. године, али искористио је прву прилику и напустио Сарајево, а прешао је у [[СРЈ]] у [[Београд]].{{sfn|Логос|2019|p=161 у напомени 627}}

Верзија на датум 9. јануар 2024. у 16:16

Ненад Кецмановић
Ненад Кецмановић, 2017. године
Лични подаци
Датум рођења(1947-09-09)9. септембар 1947. (76 год.)
Место рођењаСарајево, ФНР Југославија
Породица
ДецаВладимир Кецмановић,
Тијана Кецмановић
Политичка каријера
Политичка
странка		Савез реформских снага Југославије (1990—1991)

Ненад Кецмановић (Сарајево, 9. септембар 1947) српски је политиколог, политички аналитичар, публициста, социолог, професор политичких наука. Кецмановић је био ректор сарајевског универзитета (1988—1992). Он је члан Сената Републике Српске. Коаутор је прве обимне монографије „Историја Републике Српске”, објављене у Београду и Бања Луци 2016. године.

Биографија

Рођен је 9. септембра 1947. Након гимназије је студирао право, филозофију, социологију и политичке науке на Универзитету у Сарајеву. Социологију је дипломирао 1971. као студент генерације, а политикологију 1973. године, након чега је радио као асистент Факултета политичких наука у Сарајеву. Докторирао је на тему Конвергенција политичких система 1975. године. За доцента на Факултету политичких наука је изабран 1976, за ванредног професора 1979. и за редовног професора 1984. године. Живио је у Сарајеву до распада Југославије, након чега прелази да живи у Београд. До распада Југославије је био редовни професор политичких наука и декан Факултета политичких наука у Сарајеву. Био је ректор Универзитета у Сарајеву од 1988. до распада Југославије. Почетком деведесетих је на посљедњим изборима на основу највећег броја гласова изабран за члана Председништва Југославије, а са тог положаја је одмах смијењен посредством Службе државне безбједности под изговором „недовољне безбједносне културе“.

У вријеме политичког плурализма у Југославији 1990. године, у Сарајеву оснива огранак за Босну и Херцеговину Савеза реформских снага Југославије чији је био председник до 1992; политичку партију чији оснивач је био Анте Марковић. Године 1991. добија почасни докторат Универзитета у Мичигену. У време расада Југославије и увођења санкција СРЈ, краткотрајно је био део тзв. крњег Председништва БиХ у јуну и почетком јула 1992. године, али искористио је прву прилику и напустио Сарајево, а прешао је у СРЈ у Београд.[1]

У Београду је радио као професор на Факултету за менаџмент „Браћа Карић”, и на Учитељском факултету. Касније постаје редовни професор и шеф Одељења за политикологију Факултета политичких наука Универзитета у Београду. Као редовни професор ради на Универзитету у Источном Сарајеву, а као редовни професор и декан на Универзитету у Бањалуци. Члан је Сената Републике Српске од 1. септембра 1996, а 2009. је поново изабран на позицију сенатора Републике Српске. На позицију експерта Европског центра за мир и развој Уједињених нација у Паризу је изабран 1998, а 2006. постаје члан Руске академије политичких наука у Москви. Од 2001. до 2004. је члан Главног одбора и Политичког савета Демократског центра у Београду. Једно вријеме је радио као уредник Радио телевизије Републике Српске. Радио је и као уредник часописа за друштвену теорију „Идеје“, „Опредјељења“, „Дијалог“ и „Лица“, те као дописник политичког недељника НИН.

У опсежној монографији Историја Републике Српске у коауторству са историчарем Чедомиром Антићем описао је Историју Републике Српске структурисану кроз петнаест главних поглавља: „Држава Српска”, „Антика и средњовјековље”, „У Османском царству”, „Устанци и препород”, „Под аустроугарском влашћу”, „Сарајевски атентат”, „Први свјетски рат”, „Врбаска бановина”, „Окупација, отпори, грађански рат”, „Геноцид у НДХ”, „Социјалистичка република”, „Вишестраначка СР БиХ”, „Стварање државе”, „Прве године треће декаде”.[2]

Поред тога, та књига нуди и низ корисних експланаторних и документарних додатака, географских карата, индекс најзначајнијих имена везаних за историју Републике Српске од 1992. до 2016. године. Књига је урађена по принципима академске историографије и има велику информативну вредност.[3]

Кецмановић живи у Београду. Ожењен је и има двоје дјеце, сина Владимира и кћерку Тијану. Његов син Владимир Кецмановић је српски књижевник. Његов брат је психијатар др Душан Кецмановић.


Одабрана дела

  • Немогућа држава, издавач: Глас Српске, Бањалука (2007)
  • Идеологија и истина,
  • Политика у критичком огледалу,
  • Демократија и централизам,
  • Енциклопедијски рјечник политиколошких појмова,
  • Социологија образовања,
  • Домети демократије,
  • Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2015). Историја Републике Српске (1 изд.). Београд: SAS Intelligence, Српска књижевна задруга. 
    • Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2016). Историја Републике Српске (The History of the Republic of Srpska) (2 изд.). Београд: Двије круне. 
      • Антић, Чедомир; Кецмановић, Ненад (2016). Историја Републике Српске (3 изд.). Београд: Недељник. 
  • Успон једне идеје - слобода и самосталност Републике Српске и улога Милорада Додика, коаутор са Александром Врањешом и Жељком Будимиром[4]

Види још

Референце

  1. ^ Логос 2019, стр. 161 у напомени 627.
  2. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 12-13 harv грешка: више циљева (3×): CITEREFАнтићКецмановић2016 (help).
  3. ^ Антић & Кецмановић 2016, стр. 13 harv грешка: више циљева (3×): CITEREFАнтићКецмановић2016 (help).
  4. ^ Срна (2021-09-14). „Представљање књиге "Успон једне идеје" на сајму 16. септембра”. Glas Srpske (на језику: српски). Приступљено 2021-09-14. 

Литература

Спољашње везе

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ненад_Кецмановић&oldid=26703416”