Пређи на садржај

Прага E-210

С Википедије, слободне енциклопедије
Прага E-210

Авион Прага E-210
Авион Прага E-210

Општи подаци
Намена путнички авион
Посада 1 до 2
Број путника 2 до 3
Порекло  Чехословачка
Произвођач Praga
Пробни лет 13.02.1937.
Уведен у употребу 1937.
Статус неактиван
Први оператер  Чехословачка Praga
Број примерака 3
Димензије
Дужина 8,42 m
Висина 2,07 m
Распон крила 12,50 m
Површина крила 20,70 m²
Маса
Празан 988 kg
Нормална полетна 1.420 kg
Погон
Број мотора 2
Физичке особине
Клипноелисни мотор 2 x Walter Minor 4
Снага КЕМ-а 2 x 63 kW
Снага КЕМ-а у кс 2 x 85 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 230 km/h
Економска брзина 200 km/h
Долет 600 km
Плафон лета 4.300 m
Брзина пењања 147 m/min
Портал Ваздухопловство

Прага E-210 је чехословачки путнички авион са четири седишта, намењен авио-такси службама. То је двомоторни висококрилни моноплан који је направљен у Фабрици авиона ЧКД Прага 1937. године.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Пројектант авиона Прага Е-210 инж.Јарослав Шлехта
Цртеж авиона Прага Е-210 у три пројекције
Aвион Прага Е-210 на Париском салону аеронаутике 1936.
Aвион Прага Е-210 са два вертикална пераја 1937.
Aвиони Прага Е-51 (лево) и Прага Е-210 (десно) у немачком заробљеништву
Aвион Прага Е-210 са 3 пераја и трицикл стајним трапом 1939.

Први прототип Е-210 је конструисао инж. Јарослав Шлехта са својим тимом, а направљен је у ЧКД Прага крајем 1936. године, исте године је изложен на Париском сајму авијације (Paris Air Show 1936.). А његов први лет се догодио у фебруару 1937. Био је то висококрилни авион са потисним крилним моторима са класичним репом један вертикални стабилизатор са кормилом правца и два хоризонтална стабилизатора са кормилима дубина. Авион је због својих решења побудио велико интересовање на Париском сајму. Након летних испитивања утврђено је да је авион лоше управљив за категорију путничких авиона па је реп прерађен односно уграђена су два вертикална стабилизатора са кормилима што је били задовољавајуће мада је један прототип направљен и са три стабилизатора. Стајни трап је измењен и направљен авион са стајним трапом типа трицикл са носним точком[1].

До серијске производње овог авиона није дошло јер даљи развој ометен Немачком окупацијом Чешке.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион Прага E-210 је био висококрилни конзолни моноплан са два крилна мотора и потисним елисама. Имао је затворену кабину са 4 седишта, реп са дуплираним вертикалним стабилизаторима и фиксни стајни трап. Технички описје направљен на основу података из извора[2][3].

Труп: Правоугаона конструкција од заварене челичне цеви, кљун и део кабине обложен шперплочом, а остатак трупа пресвучен платном. У трупу се налази затворена кабина за четворо седишта у два реда, са дуплим командама на предњим седиштима. Велики простор за пртљаг иза кабине, са приступом изнутра. Пространа кабина у предњем делу трупа била је опремљена великим прозорима, а зидови су били звучно и топлотно изоловани. Због удаљености мотора од кабине, кабина је била тиха и веома пријатна за путовање. Улазна врата у кабину су била са леве стране авиона.

Погонска група се састоји од два Валтер Минор 4 четвороцилиндрична ваздушно хлађена инверзна (са висећим цилиндрима) линијска мотора снаге 85/95 KS. Мотори су постављени на носаче направљени од заварених челичних цевни. Мотори су постављени на излазним ивицама крила са дрвеним двокраким потисним елисама фиксног корака. Један заједнички резервоар за гориво се налази у средишњем делу крила а резервоари за уље у гондолама мотора. Немци су моторе Валтер Минор 4 заменили својим моторима Хиртх МХ-501А. То су били ваздушно хлађени, шестоцилиндрични редни мотори са полетном снагом од 160 KS (118 kW) што је била права мера за овај авион.

Крило је било једноделно, трапезастог облика са заобњеним крајевима. Нападна ивица крила је била закошена у односу на труп авиона (стреласта) док је излазна ивица била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила, са две рамењаче је била дрвена са облогом од шперплоче. Носећа конструкција елерона је била од заварених челичних цеви са платненом облогом. Дрвени закрилци типа Шренк налазили су се између елерона и гондола мотора.

Репне површине: Тип моноплана, са дуплим вертикалним стабилизаторима и кормилима правца. Вертикални и хоризонтални стабилизатор имају дрвену конструкцију са облогом од шперплоче. Кормила правца имају дрвене оквире обложене платном. Кормило дубине има заварене оквире од челичних цеви и платнену облогу.

Стајни трап је био фиксан (неувлачели). Првобитна варијанта је имала репни самоусмерављајући точак. Од те конструкције се одустало па је направљен стајни трап типа трицикл са предњим точком. У ногама стајног трапа су били уграђени уљно-пнеуматски амортизери. Точкови су били од Прага Електрон материјала, са Дунлоп кочницама и нископритисним гумама.

Верзије[уреди | уреди извор]

  • E-210 - Путнички авион са 4 седишта, покретана са 2 мотора Валтер Минор 4 снаге 2 x 63 kW (85 KS) (1937.).
  • E-211 - Модел са 5 седишта, покретана са 2 мотора Валтер Минор 4-III, снаге 2 x 78 kW (105 KS) (1947.).
  • E-212 - Неостварена верзија са 8 седишта.

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Када су немачке трупе у марту 1939. године окупирале Праг, прототип Е-210 је такође пао у немачке руке. Авион је пребачен у фабрику авиона и мотора Јункерс у Десау, где су мотори Валтер Минор замењени немачким Hirth MH-501А. То су били ваздушно хлађени, надземни шестоцилиндрични редни мотори са полетном снагом од 160 KS (118 kW), дајући Е-210 снагу која му је била потребна. Е-210 је добио Луфтвафе регистрацију NC-EQ и служио је као авион за везу до 1943. године. Шта се касније догодило са авионом није познато[4].

Земље које су користиле авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 0-7153-5734-4.
  • NĚMEČEK, Václav. Československá letadla (1918-1945), Praga E-210. III. vyd. Praha: Naše vojsko, 1983. 368 s.
  • Hans-Joachim Mau: Tschechoslowakische Flugzeuge. Transpress, Berlin. 1987. ISBN 3-344-00121-3. стр. 72.
  • Werner von Langsdorff: Handbuch der Luftfahrt. Jahrgang 1939. 2., unveränderte Auflage. J. F. Lehmann, München 1937, S. 461/462.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]