Прва београдска гимназија

С Википедије, слободне енциклопедије
Прва београдска гимназија
Прва београдска гимназија
Типдржавна
ЛокацијаУлица Цара Душана 61
Београд
ДржаваСрбија Србија
Веб-сајтПрва београдска гимназија

Прва београдска гимназија је најстарија гимназија у Београду, основана 1839. године. Кроз историју је мењала локацију, а данас се налази се у Улици цара Душана бр. 61 на Дорћолу, на месту где се некада налазила Видин капија кроз коју се улазило у Београд, а поред Цркве Александра Невског.

Годину дана након оснивања лицеја, октобра 1838. године у Крагујевцу, који је тада био престоница Србије, указом Милоша Обреновића у Београду је, 18. јуна 1839. године основана Прва београдска гимназија. Гимназија се налазила у Улици Југ Богдановој 26, у кући Николе Селаковића. На самом почетку гимназија је имала само два разреда, али је већ у наредне четири године добила свих пет разреда, тако да је школске 1842—1843. године постала потпуна гимназија.

Први професори гимназије су били Василије Берара и Михајло Поповић, а за управитеља гимназије је именован Михајло Поповић. Законом од 1844. заслугом Јована Стерије Поповића реформисана је настава у Србији тако да је у гимназију уведен и шести разред, па она добија статус европских школа. Те године гимназија је добила и своју библиотеку и прве школске књиге.

Историја[уреди | уреди извор]

После Првог светског рата добила је назив Прва мушка реална гимназија у Београду. Пошто је 1959. године спојена са Четвртом женском гимназијом, променила је име у Прва београдска. У периоду усмереног образовања звала се Образовно-васпитна организација „Моша Пијаде”, да би јој од 1990. године био враћен стари назив Прва београдска гимназија. Гимназија је почела са радом у Југ Богдановој 26, у кући која је узета у закуп од Николе Селаковића, после чега је често мењала место.

У току школске 1844/45. године се уселила у Конак кнегиње Љубице, одакле школске 1846/47. прелази у околину Саборне цркве, у зграду садашњег Факултета примењених уметност и у Улици краља Петра број 4.

На овом месту је током јуна 1858. године кнежевић Петар јавно полагао испите које је те године учио. Испиту је, између осталих, присуствовао и Вук Караџић. Прва београдска гимназија је 1863. године трајније решила проблем свог смештаја на основу поклона капетана Мише Анастасијевића, односно била је смештена у Капетан Мишино здање, заједно са Великом школом, Библиотеком, Музејом и Друштвом српске словесности.

Како је ово здање постало тесно због све већег броја студената у Великој школи, од почетка школске 1898/99. до 1904. Прва београдска гимназија је смештена у три зграде: зграду у Улици краља Петра 4, зграду београдске Реалке и зграду код Вазнесењске цркве (зграда укинуте Треће београдске гимназије). У овом периоду Гимназија је имала 72 професора и велики број ђака.

Године 1905. Прва београдска гимназија се уселила у закупљени „Дом Светог Саве” у Улици цара Душана 13 јер су зграде Реалке и у Улици краља Петра 4 биле у врло лошем стању. Али, ни тај смештај није био задовољавајући због удаљености од центра града, па је почетком 1935. године одлучено да се питање смештаја реши зидањем зграде специјално намењене за ту сврху.

Пошто је Београдска општина дала плац код Цркве Светог Александра Невског, узет је кредит, те је 20. септембра 1936. године освештан камен темељац нове гимназијске зграде у Улици цара Душана 61. У ту зграду Прва београдска гимназија уселила се 27. априла 1938. године где остаје до данас. [1]

Зграда гимназије[уреди | уреди извор]

Зграда представља први наменски објекат пројектован за смештај Прве београдске гимназије која је основана читав век раније. Камен темељац је освећен 20. септембра 1936, саграђена је 1938. године по пројекту архитекте Милице Крстић, у духу безорнаменталне модернистичке архитектуре Београда. Обликована је са три видљиве фасаде од којих је најзначајнија она окренута улици Цара Душана. Фасаде су оживљене низом прозорских отвора и три портала у приземној зони главне фасаде, што објекат стилски повезује са примерима касног модернизма. Освећена је 26. априла 1938, у њу се привремено уселила и Четврта женска гимназија.[2]

Зграда је проглашена за непокретно културно добро као споменик културе.[3]

Познати ученици[уреди | уреди извор]

Гимназију су похађале многе славне личности које су обележиле српску историју 19. и 20. века.[4] Међу њима су:


  • Коста Вујић, после професор Прве мушке београдске гимназије
  • Чедомиљ Мијатовић, министар финансија, министар иностраних послова, посланик на страни, Напредна странка (17. генерација, матурирали 1858/9)

Гимназија данас[уреди | уреди извор]

Прва београдска гимназија, спомен-школа и симбол успеха српске науке и уметности, мисли и културе. У знак поштовања према знаменитим личностима које су стасавале, а неретко и предавале у гимназији, сви школски кабинети носе њихова имена.

Гимназија је 2009. године прославила 170 година постојања. Велики јубилеј српског образовања, у склопу разноврсних активности (изложбе, трибине, манифестација Ноћ музеја, концерти, спортска такмичења, међународна сарадња, музички фестивал гимназија у Дому омладине), крунисан је 6. јуна Свечаном академијом у Народном позоришту.

Јубилеј 180 година постојања обележаван је током 2019. године (Пројекат Прва и пријатељи, трибина Великани Прве, Прелиминарно такмичење за студенте у Србији, у склопу светског такмичења у познавању кинеског језика и културе, Књижевно подне – дружење са Милованом Витезовићем,Час историје и уметности одржан у свечаној сали Ректората Београдског универзитета, Свечана академија У славу просветитељства одржана на Великој сцени Народног позоришта, Дан школе (18. јун) у свечаној сали Гимназије – традиционално награђивање најбољих матураната и освајача награда на републичким такмичењима). [7]

Јубилеј 185 година постојања обележаван је током 2024. године.

Данас Прва београдска гимназија има тридесет и седам одељења, 1050 ученика распоређених на природно-математички, друштвено-језички и смер одељења за ученике са посебним способностима за рачунарство и информатику, развијену кабинетску наставу и савремена учила. Гимназију карактерише квалитетан васпитно-образовни рад и наставни кадар, ангажована педагошко-психолошка служба и традиционално изузетан ученички потенцијал. [8]

Награде и признања[уреди | уреди извор]

Награђени наставници[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1]
  2. ^ "Време", 27. апр. 1938, стр 7. digitalna.nb.rs
  3. ^ Завод за заштиту споменика културе града Београда/Зграда Прве београдске гимназије
  4. ^ Знаменити ученици и професори Прве београдске гимназије Архивирано на сајту Wayback Machine (27. новембар 2011), Приступљено 23. 4. 2013.
  5. ^ Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду, штамп. Д. Грегорић, Београд 1939.
  6. ^ Крушевац Тодор, Петар Кочић - студија, Просвета, Београд. стр. 36 ,1951.
  7. ^ "Време", 27. апр. 1938, стр 7. digitalna.nb.rs
  8. ^ "Време", 27. апр. 1938, стр 7. digitalna.nb.rs
  9. ^ „Добитници Светосавске награде за 2021. годину”. Завод за унапређивање образовања и васпитања. 30. јануар 2022. 
  10. ^ „Dodeljene Svetosavske nagrade”. Danas. 27. 1. 2011. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Прва_београдска_гимназија&oldid=27788724”