Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1989/90.
| Детаљи | |
|---|---|
| Трајање | 29. јул 1989 – 16. мај 1990 |
| Првак | ФК Црвена звезда |
| Статистика | |
| Одиграно утакмица | 306 |
| Најбољи стрелац | Дарко Панчев |
◄ 1988/89. 1990/91. ► | |
Прва савезна лига Југославије у фудбалу 1989/90. била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1989/90. године. И шездесетдруга сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постала Црвена звезда из Београда, освојивши своју седамнаесту шампионску титулу.
У овом првенству важило је правило да се у случају нерешеног резултата у мечу приступи извођењу једанестераца, а један бод се додељивао тиму који на овај начин добије меч.
Учесници[уреди | уреди извор]
_location_map.svg)
Преглед сезоне[уреди | уреди извор]
Пред почетак сезоне, поново је уведен утакмица Суперкупа између прошлогодишњег првака Војводине и освајача купа Партизана. Утакмица је одиграна у Новом Саду и побједник је био Партизан после извођења једанестараца (5:3, у регуларном дијелу 2:2).
Црвеној звезди су даване највеће шансе за освајање првенства. У тим су са одлужења војног рока стигли Дејан Савићевић и Дарко Панчев, а у јесењем дијелу сезоне право наступа стекао је Миодраг Белодедић, после одлужене суспензије УЕФА.
Партизан је напустило десет играча: Драгољуб Брновић, Фадиљ Вокри, Небојша Вучићевић, Владислав Ђукић, Зоран Батровић, Борче Средојевић, Владимир Вермезовић и Милоња Ђукић. У екупу су се са одслужења војног рока из ЈНА вратили Милко Ђуровски и Горан Стевановић, доведени су Будимир Вујачић, Вујадин Станојковић, Милан Ђурђевић и Горан Пандуровић, а Предраг Мијатовић је доведен у зимском прелазном року. Између двије утакмице Купа побједника купова против Селтика (први меч игран у Мостару због суспензије стадиона ЈНА након пожара у утакмици Купа УЕФА против Роме) и након пораза у вечитом дербију у 7. колу и губитка пенал бода у 8. колу против Динама, тренер Момчило Вукотић је поднио оставку, а нови тренер је постао његов замјеник Иван Голац. Са Голцем као тренером Партизан је усвојио офанзивну игру, па до 30. кола није забиљежио ниједан неријешен резултат, уз 13 побједа и 9 пораза. Након пораза у 30. колу, Голац је поднио оставку, а клуб је до краја сезоне водио Ненад Бјековић. Партизан је до краја сезоне везао 3 побједе и у посљедњем колу након освајања пенал-бода против Радничког освојио 4. мјесто и, захваљујући суспензији Хајдука из европских такмичења, мјесто у Купу УЕФА следеће сезоне.
Због Свјетског првенства 1990. два кола јесењег дијела сезоне играна су крајем децебра. На половини првенства прво мјесто на табели је држао Динамо. Након зимске паузе, екипа Црвене звезде је пролећни дио сезоне одиграла без пораза, са 11 побједа и 3 неријешене утакмице. Црвена звезда је преузела 1. мјесто на табели у 26. колу, а осигурала титулу првака након побједе над Вележом 3:0 у Мостару у 6. маја 1990.
Утакмица Сарајево-Динамо је 25. априла 1990. прекинута при резултату 1:0 за Сарајево, пошто је полувремену погођен главни судија Зоран Петровић, због чега је сусрет најприје прекинут, а потом регистрован службеним резултатом 3:0 у корист Динама. Сарајево је сезону на претпосљедњем мјесту на табели, па је требало да испадне у Другу лигу. Сарајево се жалило, па је одлуком Арбитражног суда наложено поновно одигравање ове утакмице. Поновљена утакмица је одиграна 31. јула 1990, седам дана прије почетка нове сезоне. Сарајево је славило са 1:0 и спасило се испадања из прве лиге, али је сад Вележ дошао у ситуацију да испадне као претпоследњи на табели па је направљен компромис и само је једна екипа испала и Вележ је остао па се идуће сезоне такмичило 19 екипа.
Два кола касније, 13. маја 1990. у сусрету другопласираног Динама и новог првака Црвене звезде на стадиону Максимир догодили су се немири између Бед блу бојса (навијача Динама из Загреба) и Делија (навијача Црвене звезде Београд). Инцидент се догодио само неколико недеља након првих вишестраначких избора у Хрватској на којима су странке које се залажу за хрватску независност освојиле већину гласова. У нередима је рањено преко шездесет људи, укључујући неке избодене, упуцане или отроване сузавцем. Утакмица је регистрована службеним резултатом 3:0 у корист Црвене звезде, a Звонимир Бобан је кажњен вишемјесечном суспензијом због ударања милиоционера.
Црвена звезда је постигла 76 голова (не рачунајући 3 гола додељених службеним резултатом због неодигране утакмице на Максимиру), чиме је за један погодак поправила свој (и Динамов) рекорд у броју датих голова у лиги са 18 клубова. Дарко Панчев је био најбољи стрелац шампионата са 25 погодака. Црвена звезда је освојила највише бодова и као домаћини и као гости. Тренер Драгослав Шекуларац је на крају сезоне поднио оставку, пошто не би могао да води Црвену звезду у Купу европских шампиона због суспензије од 7 утакмица након елиминације Црвене звезде у Купу УЕФА од Келна.
Табела[уреди | уреди извор]
| Место | Клуб | мечева | победа | нерешених | pobeda u nerešenim |
пораза | дати голови |
примљени голови |
гол разлика |
бодова |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | Црвена звезда | 34 | 24 | 5 | 3 | 5 | 79 | 29 | +50 | 51 |
| 2 | НК Динамо Загреб | 34 | 16 | 11 | 8 | 7 | 53 | 25 | +28 | 40 |
| 3 | Хајдук Сплит | 34 | 18 | 3 | 2 | 13 | 50 | 35 | +15 | 38 |
| 4 | Партизан | 34 | 18 | 4 | 1 | 12 | 51 | 42 | +9 | 37 |
| 5 | Рад | 34 | 16 | 6 | 4 | 12 | 41 | 31 | +10 | 36 |
| 6 | Ријека | 34 | 14 | 6 | 5 | 14 | 29 | 35 | -6 | 33 |
| 7 | Жељезничар Сарајево | 34 | 14 | 6 | 4 | 14 | 37 | 40 | -3 | 32 |
| 8 | Олимпија Љубљана | 34 | 14 | 6 | 4 | 14 | 49 | 40 | +9 | 30 |
| 9 | Слобода Тузла | 34 | 15 | 4 | 0 | 15 | 43 | 46 | -3 | 30 |
| 10 | Будућност Титоград | 34 | 13 | 8 | 3 | 13 | 30 | 35 | -5 | 29 |
| 11 | Војводина | 34 | 13 | 6 | 3 | 15 | 43 | 51 | -8 | 29 |
| 12 | Спартак Суботица | 34 | 12 | 6 | 4 | 16 | 28 | 40 | -12 | 28 |
| 13 | Сарајево | 34 | 13 | 4 | 1 | 17 | 46 | 49 | -3 | 27 |
| 14 | Борац Бања Лука | 34 | 12 | 7 | 3 | 15 | 28 | 40 | -12 | 27 |
| 15 | Раднички Ниш | 34 | 12 | 8 | 2 | 14 | 42 | 48 | -6 | 26 |
| 16 | Осијек | 34 | 12 | 4 | 2 | 18 | 28 | 47 | -19 | 26 |
| 17 | Вележ Мостар | 34 | 11 | 6 | 3 | 17 | 38 | 51 | -14 | 25 |
| 18 | Вардар Скопље | 34 | 8 | 2 | 1 | 24 | 33 | 64 | -31 | 17 |
| - | Земун | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
| - | Пролетер Зрењанин | - | - | - | - | - | - | - | - | - |
Najbolji strelac: Darko Pančev (Црвена звезда) - 25 golova
| Куп европских шампиона | |
| Куп УЕФА | |
| Куп победника купова | |
| испали у другу лигу | |
| пласирали се у прву лигу |
Хајдук је био кажњен двогодишњом суспензијом од стране УЕФА због бацања сузавца на утакмици Купа УЕФА из 1987. против Олимпика, па је Партизан пријављен за Куп УЕФА следеће сезоне.
Најбољи стрелци[уреди | уреди извор]
| Ред | Играч | Клуб | Голови |
|---|---|---|---|
| 1 |  Дарко Панчев
|
Црвена звезда | 25 |
| 2 | Мехо Кодро
|
Вележ | 18 |
| 3 | Јосип Вишњић
|
Раднички Ниш | 16 |
| 4 | Аљоша Асановић
|
Хајдук | 14 |
| 5 | Бобан Божовић
|
Сарајево | 13 |
| 6 | Давор Шукер
|
Динамо Загреб | 12 |
| Ален Бокшић
|
Хајдук | ||
| Динко Врабац
|
Олимпија | ||
| 9 | Синиша Михајловић
|
Војводина | 11 |
| Жељко Ивановић
|
Слобода |
