Предео изузетних одлика Културни предео Тршић —Троноша
| Предео изузетних одлика Културни предео Тршић —Троноша | |
|---|---|
IUCN категорија III (споменик природе) | |
 | |
  | |
| Најближи град | Лозница Србија |
| Координате | 45° 10′ 3.45″ N 20° 12′ 51.02″ E / 45.1676250° С; 20.2141722° И |
| Основано | 2019. године |
Предео изузетних одлика Културни предео Тршић —Троноша се налази у западној Србији, простире се у југозападном делу територије Града Лознице, у насељима Коренита и Тршић.[1]
Историјат[уреди | уреди извор]
Предео изузетних одлика Културни предео Тршић —Троноша је, уредбом Владе Републике Србије, 2019. године стављен под заштиту непокретних културних добара и природних вредности.[2] За управљача је именован Центар за културу „Вук Караџић” Лозница, површине 1802,57 хектара.[2]
Категорија заштићеног подручја[уреди | уреди извор]
Према Правилнику о критеријумима вредновања и поступку категоризације заштићених подручја припада првој категорији „Заштићено подручје међународног, националног и изузетног значаја” због подручја препознатљивог изгледа са значајним природним, биолошко–еколошким, естетским и културно–историјским вредностима које су се током времена развијале као резултат интеракције природе и традиционалног начина живота локалног становништва.[2] На овом подручју су утврђени и режими заштите другог и трећег степена.[2]
Простор[уреди | уреди извор]
Међу створеним вредностима се издвајају Спомен-кућа Вука Стефановића Караџића, објекти који су посвећени српском језику и писму и манифестацијама Вуков сабор и Ђачки Вуков сабор које се сваке године одржавају у част реформатора српског језика и манастир Троноша са његовом околином.[3]
Биљни и животињски свет[уреди | уреди извор]
Међу природним вредностима се издвајају шумске површине претворене у воћњаке, оранице и ливаде и велики број аутохтоних сорти воћа које представљају национално наслеђе – трешње (ђурђевке, бјелице и рушкиње), крушке (такише, караманке, лубеничарке, пшеничарке и дивљаке), јабуке (петроваче, колачарке и дивљаке), оскоруше, мушмуле и ораси.[4]
Међу представницима водоземаца и гмизаваца најбројнији су представници из фамилије жаба и гуштера, а садрже и знатан број представника фауне птица – мишар, шумска сова, средњи детлић, велики детлић, голуб гривнаш, црвендаћ, обичан славуј, кос, дрозд певач и друге.[5] На подручју су заступљене и поједине строго заштићене врсте птица од међународног значаја као што су средњи детлић, руси сврачак и виноградарска стрнадица.[5]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Културни предео || Тршић-Троноша”. www.kulturnipredeo.rs. Приступљено 2024-05-17.
- ^ а б в г „Културни предео || Тршић-Троноша || Опште информације”. www.kulturnipredeo.rs. Приступљено 2024-05-17.
- ^ „Културни предео || Тршић-Троноша || Културне вредности”. www.kulturnipredeo.rs. Приступљено 2024-05-17.
- ^ „Културни предео || Тршић-Троноша || Флора”. www.kulturnipredeo.rs. Приступљено 2024-05-17.
- ^ а б „Културни предео || Тршић-Троноша || Фауна”. www.kulturnipredeo.rs. Приступљено 2024-05-17.
