Привреда Босне и Херцеговине
| Привреда Босне и Херцеговине | |
|---|---|
| Валута | Конвертибилна марка |
| Фискална година | календарска година |
| Чланство у организацијама | ЦЕФТА |
| Статистика | |
| БДП (номинална) | 28,73 милијарди (2024) |
| БДП раст | 2,0% (2023) |
| БДП по становнику | 8.316 (2024) |
| БДП по сектору | пољопривреда (8,2%), индустрија (26,2%), услуге (65,8%) |
| Инфлација (ИПЦ) | 2.2% (2012) |
| Становништво испод линије сиромаштва | 18.6% (2007) |
| Џини индекс | 24.3 (2010) |
| Радна снага | 2.600.000 (2010) |
| Главне индустрије | производња челика, угаљ, руде гвожђа, олова, цинка, мангана, боксит, возила, текстил, производи од дувана, намештај, прерада нафте, електрични апарати |
| Размена | |
| Извоз | $5.427 милијарди (2012) |
| Извозна добра | метали, одећа, дрвни производи |
| Главни извозни партнери |  Словенија (17,3%)  Хрватска (16,5%)  Италија (13,6%)  Немачка (12,8%)  Аустрија (12,7%) |
| Увоз | $10,18 милијарди (2012) |
| Увозна добра | храна, хемикалије, гориво, машине и опрема |
| Главни увозни партнери | Хрватска (21,1%) Немачка (12,5%) Словенија (12,4%) Италија (9,0%)  Русија (7,3%) Аустрија (6,1%)  Мађарска (4,9%) |
| Бруто спољни дуг | $1,7 милијарди (2012) |
| Јавне финансије | |
| Приходи | $7,887 милијарди (2012) |
| Расходи | $8,521 милијарди (2012) |
| Све вредности, ако није другачије назначено, изражене су у америчким доларима | |
Босна и Херцеговина се суочи са проблемима обнове после разорног грађанског рата као и са модернизацијом привреде. Један од остатака предратног времена је јака индустријска база, посебно јака метална индустрија. Највећа предузећа су била Енергоинвест, УНИС, Хидроградња, Враница, РМК Зеница, ТАС, ФАМОС, БНТ Нови Травник. Стопа незапослености у то време је била јако ниска.
Прилике после распада СФРЈ[уреди | уреди извор]
Грађански рат у БиХ је, осим разарања и великих жртава, проузроковао и нагло смањење производње за 80% у периоду од 1992. до 1995. године и нагли скок стопе незапослености. После рата, привредни раст се нагло повећао, са мањом стагнацијом у периоду од 2000. до 2002. године. Садашња валута, конвертибилна марка је уведена 1998. године и инфлација је мала због везаности те валуте за евро. Велика стопа незапослености и дефицит остају највећи проблеми привреде БиХ. Земља и даље прима велике количине помоћи из иностранства. Многе приватизације су биле неуспешне. Стране банке (посебно након 2001. године) контролишу највећи део банкарског сектора. Сива економија је и даље битан извор прихода.
Макроекономски показатељи[уреди | уреди извор]
БДП Година Стопа раста БДП БДП по глави становника 1997 29.9% 2.817 1998 28.9% 3.782 1999 9.5% 4.121 2000 5.2% 4.364 2001 3.6% 4.603 2002 5.0% 4.871 2003 3.5% 5.110 2004 6.3% 5.497 2005 4.3% 5.942 2006 6.2% 6.466 2007 6.5% 7.031 2008 5.4% 7.550 2009 -3.4% 7.361 2010 0.5% 7.428 2011 0.92% 8.063 2012 -0.70% 8.100 2013(процена) 0.5% 8.300 Извор: ММФ, октобар 2013.
Тренутно стање[уреди | уреди извор]
Укупна вредност директних страних инвестиција (1999–2011):[1]
- 1999: €166 мил.
- 2000: €159 мил.
- 2001: €133 мил.
- 2002: €282 мил.
- 2003: €338 мил.
- 2004: €534 мил.
- 2005: €421 мил.
- 2006: €556 мил.
- 2007: €1.628 милијарди
- 2008: €1.083 милијарди
- 2009: €434 мил.
- 2010: €359 мил.
- 2011: €313 мил.
Од 1994. до 2011. године, 6.4 милијарди евра је уложено у БиХ.[2]
Највећи инвеститори (1994–2007):[1]
Аустрија (€1,294 мил.)
Србија (€773 мил.)
Хрватска (€434 мил.)
Словенија (€427 мил.)
Швајцарска (€337 мил.)
Немачка (€270 мил.)
Италија (€94.29 мил.)
Холандија (€63.52 мил.)
УАЕ (€56.70 мил.)
Турска (€54.81 мил.)- остали (€892.54 мил.)
Страна улагања по сектору (1994–2007):[1]
- 37,7% производња
- 21% банкарство
- 4,9% услуге
- 9,6% трговина
- 0,30% транспорт
- 1% туризам
Привреда у највећим градовима БиХ[уреди | уреди извор]
Сарајево[уреди | уреди извор]
У Сарајеву се данас највише производе производи од дувана, намештај, чарапе, делови за аутомобиле и комуникациона опрема. Нека предузећа са седиштем у Сарајеву су Б&Х ерлајнс, БХ Телеком, Босналијек, Енергопетрол, Сарајевска пивара и ФДС. Такође, у главном граду БиХ постоји већи број новоизграђених шопинг центара.
Мостар[уреди | уреди извор]
Економија у Мостару зависи махом од туризма и прераде алуминијума. Заједно са Сарајевом, Мостар је велики финансијски центар - у њему су седишта две од три највећих банака у БиХ.
Бања Лука[уреди | уреди извор]
У Бањој Луци, седишту Републике Српске, 2002. године је основана Бањалучка берза. Тако Бања Лука поново постаје битно привредно и финансијско средиште. Ускоро се и акције највећих предузећа Републике Српске сврставају на берзанску котацију. Међу њима се налазе акције Телекома Српске, Рафинерије уља Модрича, Бањалучке пиваре, Витаминке и многе друге. Појављују се инвеститори из Словеније, Хрватске и Србије, а потом и из ЕУ, Норвешке, САД, Јапана и Кине. Осим берзе, у овом граду су смештене и друге важне финансијске институције као што су Инвестиционо-развојна банка Републике Српске, Комисија за хартије од вредности Републике Српске, Агенција за банкарство Републике Српске и Управа за индиректно опорезивање БиХ. Све то Бању Луку чини једним од најважнијих финансијских центара у земљи и требало би да представља основу за привредни развој овог краја.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Najveći investitor Srbija sa 707 miliona evra”. Архивирано из оригинала 16. 12. 2007. г. Приступљено 08. 01. 2014.
- ^ Šajinović, Dejan. „Uloženo 5,3 milijarde evra u BiH – Događaji”. Nezavisne. Приступљено 30. 10. 2017.
