Рада Рајић Ристић
Рада Рајић Ристић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 2. октобар 1964. |
Место рођења | Сена, СФР Југославија |
Држављанство | српско |
Универзитет | Филолошки факултет Универзитета у Београду Универзитет „Ка Фоскари” у Венецији |
Занимање | новинар, књижевник, преводилац |
Породица | |
Супружник | Дамир Ристић |
Породица | Лазар Ристић (син) |
Књижевни рад | |
Најважнија дела | „Мост међу душама” (2003) „Латице душе” (2013) „Пријатељство без граница” (2023) |
Награде | Признање „Кључеви осмеха” (2001) Награда „Кочићево перо” (2004) Признање „Константин Бранкуши” (2014) |
Рада Рајић Ристић (Сена, 2. октобар 1964) српска je новинарка, књижевница и преводилац из Вићенце.[1][2][3]
Биографија[уреди | уреди извор]
Образовање и каријера[уреди | уреди извор]
Рада Рајић Ристић је рођена у насељу Сена код Кучева, а у Италији живи и ради од 1990-их година. Дипломирала је српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а звање мастера за питања имиграције стекла је на Универзитету „Ка Фоскари” у Венецији (итал. Università Ca' Foscari Venezia). Одређено време радила је као наставник италијанског језика у основној школи и као преводилац у државним и међународним установама. Данас предаје српски језик у касарни „Кадорин” у округу Тревизо, из које се шаљу војници у мировне мисије на Косово и Метохију. Такође, ради и на поословима превођења за судове у Падови, Вићенци и Венецији. Од 2000. до данас се у префектури бави питањима интеграције српске имиграције.[4]
Од 1991 до. 1992. године била је дописник дневног листа „Политика експрес”, а од 2000. до 2006. часописа „Cittadini dappertutto” из Падове. Потом 2017. постаје дописник „Вести” из Франкфурта на Мајни, што је и данас. Истовремено, дописник је и часописа „Voci di Pace” из Сан Марина, али и сарадник редакције Програма за дијаспору Радио-телевизије Србије.[5]
Активан је учесник културног живота Вићенце и регије Венето, али и суседне Швајцарске. Неретко је члан жирија на разним литерарним конкурсима и такмичењима, на којима представља и своју матицу Србију тежећи да гради међукултурне мостове. Организатор је трибина и конференција о српској култури и књижевности у италијанским институцијама, али и иницијатор курсева за учење српског језика деце имиграната.[6][7][8][9]
Члан је Удружења новинара Србије, Међународне федерације новинара, Удружења књижевника Србије, Савеза српских културно-уметничких друштава „Видовдан” из Вићенце, стални члан Академије „Le tre castella” из Сан Марина и амбасадор за мир невладине организације „Universal Peace Federation”.[1]
Увршћена је у „Лексикон писаца просветних радника” Миодрага Д. Игњатовића и Миливоја К. Трнавца[1] и „Енциклопедију српске дијаспоре – Срби у европским земљама” Марка Лопушине.[2]
Живи у Вићенци са супругом Дамиром и сином Лазаром.
Књижевни рад[уреди | уреди извор]
Рада Рајић Ристић је аутор деветнаест двојезичних (српско-италијанских) збирки песама и једне књиге сабраних текстова које је објављивала у Франкфуртским „Вестима”. Њена дела увршћена су у тридесет осам антологија писаца у Италији, Србији, Босни и Херцеговини, Швајцарској, Румунији[10] и Канади. Објавила је и три стручна рада у два зборника Високе школе за васпитаче струковних студија у Алексинцу.[11]
Њене песме, али и радови на тему интеграција тема су дипломских и постидпломских радова италијанских ученика и студената, о чему редовно пише и тамошња штампа.[12]
Са Божицом Бобом Недељковић и Татјаном Дујовић Павловић основала је поетски трио „У три речи”, на чијем су репертоару песме на више језика.[13][14][15]
На италијански језик је превела бајке Гроздане Олујић, чији су романи били тема њеног дипломског рада и коју је увек сматрала својим узором.[16]
Песме Раде Рајић Ристић преведене су и на хинди и панџаби.[17]
Дела (избор)[уреди | уреди извор]
- Мирис носталгије – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Књиготека, Београд, 2001)
- Сан боје мира – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Гносос, Београд, 2002)
- Мост међу душама – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Гносос, Београд, 2003) – коаутор: Карла Галван
- У име живота – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Гносос, Београд, 2003)
- Србија у срцу – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Гносос, Београд, 2004) – коаутори: Карла Галван, Марио Паван и Антонио Зулато
- На границама сећања – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Београд, 2009) – коаутори: Карла Галван и Амедеа Регацо
- Под небом Србије – поезија, тројезично: на српском, италијанском и немачком (Београд, 2010) – коаутори: Карла Галван и Тодора Шкоро[18]
- Речи на путу – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Етностил, Београд, 2012) – коаутор: Роберта Ђунки
- Латице душе – поезија, тројезично: на српском, италијанском и немачком (Етностил, Београд, 2013) – превод на немачки: Жељко Кнежевић[19]
- Осмех судбине – поезија, тројезично: на српском, италијанском и немачком (Етностил, Београд, 2015) – коаутори: Карла Галван и Жељко Кнежевић
- Зов огњишта – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Етностил, Београд, 2017) – коаутори: Карла Галван, Жељко Кнежевић и Снежана Шолкотовић[20]
- Зора живота – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Београд, 2018) – коаутор: Снежана Шолкотовић
- Варнице наде – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Етностил, Београд, 2018) – коаутори: Карла Галван и Рената Филипи[21]
- Дуга љубави – поезија, двојезично: на српском и италијанском (Београд, 2019) – коаутори: Снежана Шолкотовић и Владан Ракић[22][23]
- Комад неба – поезија, петојезично: на српском, италијанском, немачком, влашком и руском (Либер, Београд, 2021) – коаутор: Татјана Дујовић[24]
- Пријатељство без граница – збирка текстова из листа „Вести”, двојезично: на српском и италијанском (Сунчани брег, Београд, 2023)[3]
Награде и признања[уреди | уреди извор]
- Друга награда часописа „Scena illustrata” на међународном поетском конкурсу (Рим, 1998)
- Прва награда на општинском конкурсу за песму „Пенелопа” (Вићенца, 2000)
- Признање Конзулата Савезне Републике Југославије у Трсту за пружену помоћ домовини током Нато бомбардовања (Трст, 2000)
- Признање „Кључеви осмеха” Фондације „Cesar” за међународну солидарност (Рим, 2001)
- Награда „Кочићево перо” за књигу „Мост међу душама” (Бања Лука, 2004)
- Друга награда за песму „Сан боје мира” (Сан Марино, 2008)
- Прва награда удружења „Zacem” за песму „Тестамент за мога сина” (Савона, 2012)
- Прва награда за песму „Посвећено женама жртвама мржње и равнодушности” (Савона, 2014)
- Награда „Scalabrini” за причу (2014)
- Признање књижевног удружења „Константин Бранкуши” за међународни допринос књижевности (Темишвар, 2014)
- Награда „Scalabrini” за песму „Братство” (2016)[25]
- Награда „Scalabrini” за песму „Императив љубави” (2018)[26]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Игњатовић, М. Д.; Трнавац, М. К. (2003). Лексикон писаца просветних радника. 2. Београд: Партенон. стр. 217—218. ISBN 86-7157-223-4.
- ^ а б Лопушина, М. (2021). Енциклопедија српске дијаспоре – Срби у европским земљама. Београд: Службени гласник. стр. 323. ISBN 978-86-519-2742-6.
- ^ а б „Пријатељство без граница”, РТС, 20. новембар 2023. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Поезија која буди савест”, РТС, 14. април 2017. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „La pace e i popoli Balcanici”, Voci di Pace, 2008. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Multiculturalismo e accoglienza all'Istituto ’Fedele Lampertico’ di Vicenza”, Voci di Pace, 6. јул 2013. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „A Vinova le ’Api morte’: l’11 maggio si parla di violenza di genere a Vicenza con Marina Peric, Michele Volpin, Rada Rajic e Paolo Mele”, Vipiù, 10. мај 2018. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Scuola di lingua serba ’Sveti Sava’ a Vicenza”, Voci di Pace, 17. јун 2019. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Низ Дунав текла поезија”, Вести, 5. септембар 2023. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Melania Rusu-Caragioiu: Poezia în afara hotarelor – Poesia Oltre Confini”, Revista Armonii Culturale, 11. август 2023. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Стихови који шапућу истину”, РТС, 5. новембар 2019. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „La Storia di Nikola si fa poesia”, La Domenica di Vicenza, 19. јун 2010. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Ексклузивно за ’Вести’: „Моја носталгија”, Вести, 31. јануар 2021. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Поетски трио ’У три речи’ изводи влашку песму ’На извору’ (Видео)”, Вести, 17. јул 2021. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Поетски трио ’У три речи’: Осмех је светионик у мору мржње”, Вести, 21. јул 2022. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Мојој и нашој Гроздани Олујић”, РТС, 18. март 2019. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „A Vicenza la poesia diventa multilingue”, La Domenica di Vicenza, 12. јун 2010. Посећено 26. априла 2024.
- ^ „Scrittrice serba e vicentina doc: ecco l’ultimo libro di Rada Ristic”, La Domenica di Vicenza, 13. новембар 2010. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Промоција књиге ’Латице душе’ Раде Рајић Ристић”, РТС, 28. април 2017. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Поетска дружина не да тишини да победи”, РТС, 21. новембар 2017. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Presentazione del libro di poesie ’Scintille di speranza’”, Comune di Vicenza, 15. септембар 2018. Посећено 26. априла 2024.
- ^ „’Дуга љубави’ у Вићенци”, РТС, 20. фебруар 2020. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Комад неба, пиротски ћилим и српске песме из Румуније”, Радио Београд, 24. децембар 2021. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Повезали су нас стихови испод истог комада неба”, РТС, 22. децембар 2021. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Награда ’Скалабрини’ песникињи Ради Рајић Ристић”, РТС, 22. март 2016. Посећено 15. априла 2024.
- ^ „Награда ’Матерњи језик’ књижевници Ради Рајић Ристић”, РТС, 4. јун 2018. Посећено 15. априла 2024.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Поетски трио „У три речи” – „На извору” на сајту YouTube
- Поетски трио „У три речи” – „Стара” на сајту YouTube
- Поетски трио „У три речи” – „Носталгија” на сајту YouTube
- Гостовање Раде Рајић Ристић на швајцарском Радио „Кругу”, 2021 на сајту YouTube