Радован Дољанчевић
Радован Дољанчевић је био истакнута личност у време владавине кнеза Милоша Обреновића. Био је писар Државног совјета Србије, свештеник и борац против турске окупације.
Порекло и породица[уреди | уреди извор]
Радован Дољанчевић је био син Аћима Дољанца, истакнуте личности из доба Првог српског устанка. Живео је у Остружници код Београда. Породица Дољанчевић и данас живи у Остружници. Судећи по специфичној крсној слави ове фамилије, св. Игњатију Богоносцу, даље порекло Дољанчевића (Дољанаца) је од рода Малешеваца.[1]
Појединости из биографије[уреди | уреди извор]
Радован је прво био писар у Државном совјету Србије, а касније и свештеник. За њега је Сретен Л. Поповић забележио следеће: „И за време књаза Милоша, неки поп Радован Дољанчевић, из Остружнице, у некој прилици одсече једном Турчину главу у Макишу близу Остружнице, где му се и данас гроб познаје. Кажу да је због тога имао књаз Милош крупна разговора са Турцима, те је попа Радована и распопити морао, али га опет није мрзео, него му је поклонио сабљу и коња”.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Александар Бачко, Малешевци – род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007, 130, 182; Риста Т. Николић, Околина Београда, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903, 1026.
- ^ Бачко, 182; Сретен Л. Поповић, Путовање по Новој Србији (1878. и 1880), Српска књижевна задруга, коло XLV, књ. 310 – 311, Београд 1950, 110.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бачко Александар, Малешевци – род који слави св. Игњатија, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 1, Удружење грађана „Српски деспот“, Београд 2007.
- Николић Риста Т, Околина Београда, С. К. А, Српски етнографски зборник 5, Насеља српских земаља 2, Београд 1903.
- Поповић Сретен Л, Путовање по Новој Србији (1878. и 1880), Српска књижевна задруга, коло XLV, књ. 310 – 311, Београд 1950.