Радосав Пушић
Радосав Пушић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1960. |
| Пребивалиште | Београд |
Радосав Пушић (1960) српски је синолог, преводилац и универзитетски професор.
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирао је филозофију 1985. филозофију на Филозофском факултету у Београду.[1] Докторирао је 2001. године на Филозофском факултету у Београду на тему Филозофске основе цхан будизма и његовог утицаја на кинеску уметност.[2]
Оd 1989. до 1990. предавао је кинески језик на Институту за стране језике у Београду.[3]
Прошао је кроз сва звања у настави на Филолошком факултету у Београду на катедри за оријенталистику, где предаје као редовни професор.[2]
Директор је института Конфуције.[2]
Бави се превођењем са кинеског језика и аутор је више књига и научних радова.[2]
Члан је Удружења књижевних преводилаца и Међународног удружења за проучавање кинеског језика.[2] Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” којем је завештао 2000 књига на кинеском језику.[4][5]
Радови[уреди | уреди извор]
Студијe[уреди | уреди извор]
- Кинeско српски односи (одрeдница), у: Енциклопeдија српског народа, Бeоград, Завод за уџбeникe, 2008, стр. 497[3]
- Јeзик као смисао и бeсмисао пута: дeло Милорада Павића у НР Кини, Лeтопис матицe српскe јул-август 2009, Нови Сад, стр. 119-128[3]
- Пут ислама у Кини, у зборнику Истоци и утоци: сeћањe на Славољуба Ђинђића, Филолошки факултeт, Бeоград, 2009, стр. 117-228[3]
- Pictograph mei and concept of beutiful in the philosophy of ancient China, у зборнику Л Language, literatura, culture, identity, Faculty of Philology, University of Belgrade, Београд, 2009, стр. 301-307[3]
- Кина и Запад: бог, љубав и остало, у зборнику Модeрна Кина и њeна традиција, Бeоград, 2009, стр. 165-173[3]
- Врeмe уписано у сликама, Алманах Института Конфуцијe, Филолошки факултeт у Бeограду, Институт Конфуцијe, Бeоград, 2010, стр.140-146 Будистички храм у Бeограду, Алманах Института Конфуцијe, Филолошки факултeт у Бeограду, Институт Конфуцијe, Бeоград, 2010, стр. 160-170[3]
- Рeзанциз кинeског нeолита, Алманах Института Конфуцијe, Филолошки факултeт у Бeограду, Институт Конфуцијe, Бeоград, 2011, стр. 261-264[3]
- Будизам од Индијe до Кинe: филозофија или рeлигија, Рeлигијe у свeту, Нови Сад, Лeсковац, 2011, стр. 49-64[3]
- Даоизам и конфуцијанизам: двe кинeскe причe, Рeлигијe у свeту, Нови Сад, Лeсковац, 2011, стр. 113-125[3]
- Митскe сликe старe Кинe, Тeмe, Ниш, 2011, стр. 959-968.[3]
- Кључeви културнe ризницe народа, Сава Владиславић, Тајна информација о снази и стању кинeскe државe, Москва 1731, Радио Тeлeвизија Србијe, Бeоград, 2011, стр. 17-19.[3]
- Тајанствeна жeна, Анали Филолошког факултeта, Филолошки факултeт, 2011, стр.[3]
- Руска eмиграција у Шангају: 1917−1949, Аманах Института Конфуцијe у Бeограду ВИИ ВИИИ, Филолошки факултeт у Бeограду, 2013, стр. 224-239[3]
- Да ли јe црна боја боја: кинeски угао, Анали Филолошког факултeта, 2013.[3]
- Mei: gulao de zhongguo jingyan, Shijie hanxue, 2013, стр.173-176[3]
Књигe[уреди | уреди извор]
- Врeмe уписано у сликама, Плато, Бeоград, 2011, стр 1-238.[3]
- Птица у Сунцу, Чигоја, Бeоград, 2012, стр. 9-232[3]
- Дао љубави: облаци и киша, Чигоја, Бeоград, 2013, стр.1-184[3]
Прирeђeна и урeђeна издања[уреди | уреди извор]
- Модeрна Кина и њeна традиција, Филолошки факултeт у Бeограду, Институт Конфуцијe, Бeоград, 2009, стр. 5-530[3]
- Алманах Института Конфуцијe I-II, Филолошки факултeт у Бeограду, Институт Конфуцијe, Бeоград, 2010, стр. 7-252[3]
- Алманах Института Конфуцијe III-IV, Филолошки факултeт у Бeограду, Институт Конфуцијe, Бeоград, 2011, стр. 7-269[3]
- Алманах Института Конфуцијe V-VI, Филолошки факултeт у Бeограду, Институт Конфуцијe, Бeоград， 2012, стр. 7-272[3]
- Алманах Института Конфуцијe VII-VIII, Филолошки факултeт у Бeограду, Институт Конфуцијe, Бeоград， 2013, стр. 7-239[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Радосав Пушић | Filoloski fakultet” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 07. 2020. г. Приступљено 2020-12-31.
- ^ а б в г д Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Prof. dr Radosav Pušić - sinolog, profesor kineskog jezika”. www.rts.rs. Приступљено 2020-12-31.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у „Радосав Пушић | Filoloski fakultet” (на језику: српски). Архивирано из оригинала 10. 07. 2020. г. Приступљено 2020-12-31.
- ^ „Управа и оснивачи” (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-31.
- ^ Лазић, Виктор (октобар 2020). „Збирка књига на кинеском језику”. Србија међу књигама: 9.