Радослав Анђус

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Радослав Анђус
Лични подаци
Датум рођења(1926-10-13)13. октобар 1926.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти10. јул 2003.(2003-07-10) (76 год.)
Место смртиСвети Стефан, Србија и Црна Гора
Научни рад
ИнституцијаУниверзитет у Београду
МенториИван Ђаја
Познат поутемељивач модерне физиологије у Србији

Радослав Анђус (Београд, 1926 — Свети Стефан, 2003), био је српски биолог, физиолог, професор Универзитета у Београду и редовни члан Српске академије наука и уметности.[1] Уз Ивана Ђају сматра се једним од утемељивача модерне физиологије у Србији, будући да је његов научни рад обележио развој физиолошке науке у Србији у другој половини 20. века.

Биографија[уреди | уреди извор]

Радослав Анђус је рођен и одрастао у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Након завршене Друге београдске гимназије уписује студије биологије на Универзитету у Београду на коме дипломира 1950. године. Докторску дисертацију из области термофизиологије одбранио је 1953. године. Године 1951. изабран је за асистента на Универзитету у Београду. Српска академија наука и уметности га је изабрала за академика 1959 године, где је са 33 година био најмлађи члан.[2] Поред чланства у САНУ, био је члан и Црногорске академије наука и уметности и међународне академије за астронаутику. По пензионисању проф. Ивана Ђаје, 1955. године, Радослав Анђус постаје дугогодишњи управник Физиолошког завода и шеф Катедре за физиологију[3]. Осим тога био је директор института за биолошка истраживања и центра за мултидисциплинарне студије.[4] Био је председник одбора за природне и егзактне науке Југословенске националне комисије за УНЕСКО и председник Одбора за биологију Савезног истраживачког савета Југославије.

На међународном плану био је истраживач на College de France у Паризу и члан Националног института за медицинска истраживања у Лоноду. Као гостујући професор предавао је на Одељењу за хируршка истраживања, Медицинског факултета Универзитета у Пенсилванији и Одељењу за физиологију, Универзитета у Колораду.

Преминуо је у 10. јула 2003. године. Његови посмртни остаци почивају у Манастиру Прасквица.

Научни рад[уреди | уреди извор]

Међу најзначајнијим открићима проф Радослава Анђуса сматрају се они добијени проучавањем дубоке и екстремне хипотермије. Професор Анђус је такође значајно допринео областима метаболизма мозга, ендокринологије, електроретинографије, као и биофизичком моделирању и теоријској биологији.[5]

Био је члан уредништва реномираних међународних научних часописа међу којима су: Cryobiology (USA), Resuscitation (UK), и Astronautica Acta (IAA).

Објавио је око 200 научних радовима у међународним и домаћим часописима који су цитирани више од 800 пута.

Награде[уреди | уреди извор]

За свој допринос на пољу физиолошких и биолошких наука проф. Радослав Анђус је добио бројна национална и међународна признања, од којих су значајнија:

  • Награда за научни рад Савета за културу СР Србије (1957)
  • Награда за научни рад Француске академије наука (1958)
  • Тринаестојулска награда (1973)
  • Награда АВНОЈ-а
  • Медаља заслуга за народ (са Сремског фронта, 1945);
  • Орден Републике са сребрним венцем (1965)
  • Орден рада са црвеном заставом

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Andjus Radoslav”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2021-03-03. 
  2. ^ „REMEMBERING THE WORK OF RADOSLAV K. ANĐUS” (PDF). Archives of Biological Sciences. 65. 2013. 
  3. ^ „ИНСТИТУТ ЗА ФИЗИОЛОГИЈУ И БИОХЕМИЈУ "ИВАН ЂАЈА"”. 
  4. ^ „Radoslav K. Andjus”. Jean Giaja (Ivan Djaja) (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-03. 
  5. ^ Stojilkovic, Stanko S.; Zivadinović, Dragoslava; Hegedis, Aleksandar; Marjanović, Marina (јун 2005). „Radoslav K. Andjus (1926-2003): a brief summary of his life and work”. Annals of the New York Academy of Sciences. 1048: 1—9. ISSN 0077-8923. PMID 16154917. doi:10.1196/annals.1342.002. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Радослав_Анђус&oldid=26243063”