Разврставање бања у Србији
Разврставање бања у Србији има за циљ да се на основу бројних критеријума као што су нпр. географске области у којима се бање налазе, туристичко-географски положаји бања, туристички промет у оквиру туристичке карте Србији сврста бање у групе, по географским обележјима, туристичким потенцијалима, или на неки други начин (нпр према диференцији термално географске проблематике и главним и преовлађујућим функцијама природних фактора). [1]
Опште информације[уреди | уреди извор]
За бање у Републици Србији проглашавају се одређене локације на основу комплексности природних мотиви чији развој се темељи на следећим елементима:
- географској локације термоминералних извора,
- племенитим гасовима и лековитом блату (пелоиду)
- чистоћи ваздуха, климатским елементима са наглашеним стимулативним и умирујућим дејством чиме се превентивно делује на јачање човековог организма,
- разноврсна вегетација као значајан рекреативни и естетски атрибут бањских туристичких мотива.[2]
Све бање у Републици Србије се на основу напред наведених мотива потом разврставају према:
- географском положају или области у којој се налазе,
- туристичко-географском положају у туризму Србије,
- туристичком промету у оквиру туристичке карте Србије.
у неколико зона или група, које су приказане у наставку странице.
Бањске зоне према областима Србије[уреди | уреди извор]
Главне бањске зоне у Србији према Марковић Ј. (1987).[3]
| Р.б. | Зона | Бање у зони |
|---|---|---|
| 1. | Шумадијска | Селтерс Бања — Буковичка Бања — Паланачки кисељак |
| 2. | Западно-моравска | Овчар Бања — Горња Трепча — Матарушка бања — Богутовачка бања — Врњачка бања; |
| 3. | Копаоничко — јастребачка | Јошаничка бања — Рибарска бања — Луковска бања — Куршумлијска бања — Пролом бања |
| 4. | Новопазарско — прибојска | Прибојска бања — Прилички кисељак — Новопазарска Бања — Рајчиновачка бања |
| 5. | Јужно-моравска | Сијаринска бања — Врањска бања — Бујановачка бања — Туларска бања |
| 6. | Источно — србијанска | Брестовачка бања — Гамзиградска Бања — Сокобања — Звоначка бања — Нишка Бања |
| 7. | Западно — србијанска | Бања Ковиљача — Бања Врујци — Бадања — |
| 8. | Војвођанска | Бања Кањижа — Бања Јунаковић — Бања Русанда — Бања Врдник — Стари Сланкамен — Јодна Бања |
| 9. | Косовска | Пећка бања — Бања Клокот — Бањска |
.svg)
Категоризација бања у односу на туристичко-географски положај[уреди | уреди извор]
У односу на туристичко-географски положај Јовичић Ж. (1998),[4] зонирао је бање Србије у три главне групе бања:
| Категорија | Карактеристике категорије | Бање |
|---|---|---|
| Прва категорија | Бање са најпрометнијим положајем | Нишка Бања Матарушка бања |
| Друга категорија | Бање које су у непосредној близини важних саобаћајних комуникација | Овчар бања |
| Трећа категорија | Бање у близини других туристичких мотива | Сокобања Бања Ковиљача Буковичка Бања Пећка бања Новопазарска бања Рајчиновачка бања Клокот бања и др. |
Категоризација бања према сезонском колебању у туристичком промету[уреди | уреди извор]
Према сезонском колебању туристичког промета, Јовичић Д. (2009),[5] издвојио је бање Србије у следеће три зоне:
| Категорија | Карактеристике категорије | Учешће у броју бањских ноћења |
Бање |
|---|---|---|---|
| Прва категорија | У ову категорију спадају бање које највећи део промета остварују у летњој половини године. Ове бање су са најмањим капацитетима, некомплетном понудом и најмањим туристичким прометом. На већој су удаљености од значајнијих туристичких дисперзива Србије. | 5-6% | Богутовачка Брестовачка Луковска Звоначка Рајчиновачка бања |
| Друга категорија | У ову категорију спадају бање које имају јаче изражену и зимску сезону, с обзиром на то да у периоду септембар — април, остварују преко 20% њиховог годишњег промета. | 65% | Врњачка бања Сокобања Нишка Бања Матарушка бања Бања Ковиљача |
| Трећа категорија | У ову категорију спадају бање које се одликује променљивом и неуједначеном расподелом туристичког промета по месецима. | до 30% | Овде спадају све бање које нису сврстане у прву и другу категорију |
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ društvo, Srpsko geografsko (1970). Glasnik Srpskog geografskog društva: Bulletin de la Société serbe de geographie (на језику: српски). Srpsko geografsko društvo.
- ^ Станковић С. (2008). Туристичка географија, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд
- ^ Марковић Ј. (1987). Бање Југославије, „Туристичка штампа“, Београд.
- ^ Јовичић Ж. (1998). Основи медицинске географије Србије: теоријско-методолошки концепт, Српско географско друштво, Београд.
- ^ Јовичић Д. (2009). Туристичка географија Србије, Универзитет у Београду – Географски факултет, Београд.
